Ноћно трчање ствара необичан феномен који већина особа која трчи примећује – имате осећај као да се брже крећете. Чини се да се уклањањем просторних знакова које се догађа када угасимо светла наша перцепција корака мења. Зато се понекад имамо утисак као да трчимо брже него што је то заправо случај. Студија о бициклистима из 2012. године проучавала је нешто што се назива утицајем оптичког протока и како то мења нашу моћ опажања.
Доживљени напор у основи се односи на то колико нам је тешко док нешто радимо, иако се тај осећај може разликовати од стварног напора. То је могуће приметити када упоредимо трчање на отвореном и трчање на траци. Оптички проток ствара перцепцију покрета у односу на нечију околину. Kроз испитивања на собном бициклу истраживачи су открили да, када је околина испитаника пролазила брже, осећали су се као да више и брже вежбају, чак и ако то није било тачно.
Супротно томе, нису осећали да вежбају толико кад им је крајолик спорије пролазио покрај њих. Исти се феномен може догодити ноћу. Будући да предмете можемо јасно да видимо само кад су нам близу, ноћу нам се чини као да наша околина брзо пролази поред нас, због чега се осећамо као да брже трчимо, пише Running Magazine. Зато, кад завршите с трчањем за које сте мислили да је било изразито брзо одрађено, а онда схватите да је то ваш уобичајени, ако не и спорији темпо, знајте да није проблем у вашој кондицији, већ у утицају оптичког протока.
(Извор Н1)
