Израелски научници направили су најмањи уређај на свету, дебљине свега два атома. Сматрају да би их та технологија могла учинити бржима, мање густима и да троше мање енергије.
Тренутни уређаји врхунске технологије користе сићушне кристале сачињене од око милион атома. У рачунарима ти уређаји мењају два бинарна стања (један и нула, да или не) када кодирају и обрађују информације. Процес се одвија невероватно брзо, отприлике милион пута у секунди. Да би се то сликовито објаснило, покушајте замислити да неко толико пута у секунди пали и гаси светло на прекидачу.
Научници сада тврде да тај сулудо брз процес могу учинити још делотвотннијим. Смањујући величину на свега два атома омогућују електронима да се помичу између слојева још већом брзином. То би донекле било слично разлици између великог прекидача за који је потребна одређена сила да се покрене и кудикамо мањег и тањег прекидача којем је довољан тек додир. У студији која је објављена у знанственом часопису Science, користи се слој борона дебљине једног атома, и слој азота, дебљине једног атома, сложених у понављајућу шестогаону (хексагоналну) структуру.
У овом природном тродимензионалном стању, тај је материјал направљен од одређеног број слојева наслаганих један на други, од којих је окренут за 180 степени у односу на суседни слој, односно у антипаралелну конфигурацију, објашњава др Моше Бен Шалом са Универзитета Тел Авив. У лабораторији су наслагали те слојеве у паралелну конфигурацију без ротације слојева, што атоме у теорији ставља у једнако савршену позицију преклапања упркос јаким супротним силама између (произлазе из њихових идентичних набоја).
Кристали, заправо, преферирају мали помак једног слоја у односу на други, тако да је тек половина атома у савршеној преклопној позицији, а они који се и преклапају имају супротне набоје, док су други постављени испод или изнад празног простора, односно средишта шестоугла. Тако поређани слојеви се значајно разликују међусобно. Ако се, примерице, горњи слој атома борона преклапа, онда је у доњем слоју обратно и преклапају се само атоми азота.
Ова иновација не постоји у природи и приморава електрични набој да препозна сам себе између слојева и да ствара сићушну електричну поларизацију под правим углом у односу на слој. Kад се електрично поље примени у супротном смеру, цео систем се помиче да би променио оријентацију и притом остаје стабилан чак и кад се електрично поље угаси. Иновација није јединствена само за борон и азот, а коришћење међуслојног клизања као начина за контролу електронике је обећавајуће. Осим код рачунарских уређаја, очекује се да би ова технологија могла допринети и развоју другачијих детектора, уређаја за складиштење и претварање енергије и справа које реагују на светлост.
(Извор Зимо)
