Научници открили који догађаји у току ноћи могу до тога да доведу.
Центри за контролу и превенцију болести тврде да око 5 милиона одраслих живи са деменцијом – тај број расте сваке године. До 2060. године предвиђају да ц́е се тај број повећати на скоро 14 милиона. Бројне здравствене навике повезане су са погоршањем стања памћења, што често може резултирати раном смрћу. Нова велика студија сада тврди да једна специфична здравствена навика може значајно повећати шансе за развој деменције и раније умирање.
Студија, објављена у Journal of Sleep Research, открила је да старије одрасле особе које се боре да заспу и често се буде у току ноћи имају већу вероватноћу да развију деменцију и чак раније умру од било којег узрока. Истраживачи су користили податке прикупљене Националном студијом о здрављу и старењу (NHATS), која је укључивала узорак од 6.376 корисника Medicare-а током 2011. и 2018. године. „Сваке године деменција је утврђивана дијагнозом коју су сами пријавили или учинком на тестовима за цртање речи и сата с тренутним и одложеним опозивом, док је смртност од свих узрока утврђена путем проксија. Спровели смо Kоксово моделовање пропорционалних опасности, прилагођавајуц́и узраст, пол, брачни статус и хронично стање”, објаснили су аутори студије.
Да ли је предуго спавање последица неког стања болести или обратно? Према њиховим открићима, они који су се борили да „ухвате сан” већину ноћи имали су 44 одсто повећан ризик од ране смрти и 49 одсто повећан ризик од деменције. Они који су често пријављивали буђење усред ноц́и и борили се да поново заспу, имали су 56 одсто повец́ан ризик од ране смрти и 39 одсто од деменције. Међутим, људи који су имали проблема и са успављивањем и с буђењем у току ноћи имали су највећи ризик од обоје, за 56 одсто повећан ризик од деменције и за 80 процената од раног морталитета.
„Наша открића показују да су пријављене потешкоће повезане с повећаним ризиком од деменције и смртности од свих узрока код старијих људи”, закључили су аутори. Према америчком Министарству за здравство и социјалне услуге, бенефиције спавања укључују побољшани имунитет, управљање тежином, смањен стрес и побољшање расположења, бистрији ум за побољшање перформанси у школи и на послу, боље способности доношења одлука и смањен ризик од незгода, и мањи ризик од озбиљних здравствених проблема – укључујући дијабетес и болести срца.
(Извор Б92)
