Будите домишљати, покушајте да одгонетнете како је Грета Тунберг, седамнаестогодишња девојка из Шведске, укњижила своје прво (малолетничко) милионче. (Наравно, у доларима). За које дело или замисао?
Станко Стојиљковић
Како зарадити први милион (најчешће долара)? Ма чули сте то хиљадама пута, не дангубите јурећи Била Гејтса или Џефа Безоса. Ни ма ког милијардера.
Будите домишљати, покушајте да одгонетнете како је Грета Тунберг, седамнаестогодишња девојка из Шведске, укњижила своје прво (малолетничко) милионче. (Наравно, у доларима). За које дело или замисао?
Климате главом, видим да сте упућени. Новац јој није пао с неба, немојте узалуд зурити у плаве висине. Ушинућете врат.
Неко од моћника одлучио је да одреши кесу. И да му знамо име и порекло, то ништа не мења. Важно је да тај живи и зарађује у историјском раздобљу, названом капиталоцен, које је наступило (или није) после геолошког доба кенозоика. Чули сте за песму „Идола”? („Реци ми, кенозоик није за тебе”).
Сада смо све разјаснили; ако побркате геолошка доба и историјска раздобља не очајавајте. Дакле у ери кенозоика, која се састоји од три периода (квартар је последњи), ми живимо у епохи холоцена. Поједини истраживачи су покушали да је збрзају, најавивши антропоцен. Епоху у којој, наводно, човек својим погубним делањем преобликује свеколику природу. И то није прихваћено, нема довољно доказа, а најбитнији јесте што противречи учењу Милутина Миланковића.
Али то није сметало моћницима капиталоцена да на сва звона разгласе климатске промене које ће – како већина богоради – уништити нашу планету. Такорећи ниоткуда на измаку 2018. искрсло је шведско девојче да оличава савест човечанства. (Паре су после легле, то смо установили). Ономад је умало проглашено нобеловком.
Добро, а шта је то капиталоцен?
Израз је сковао професор социологије Џејсон Мур, исписавши га на насловници своје књиге „Антропоцен или капиталоцен”. Незајажљиви капитализам, чији је светоназор – према Карлу Марксу – извлачење суперпрофита опредмећењем природе, уништава сав живи свет. И напослетку самог себе. А кривицу сваљује на друге, заборављајући да је у претходна два (и мало више) столећа више испустио гасова „стаклене баште” но и у једном претходном историјском раздбљу.
Мало сам претерао: пре око 650 милиона година у Земљином ваздушном омотачу (атмосфера) нашло се више угљен-диоксида. Ко је кривац, ако разумни двоножац није постојао?
(Управо су САД, деценијама највећи загађивач на планети, иступиле из Париског скоразума о климатским променама, усвојеног 2015. године. Уколико знате прави разлог за такву одлуку, пишите ми).
