Ове године навршавају се два века од објављивања Вуковог „Српског рјечника”. Срби су и пре Вука имали речнике и граматике, али у „Рјечнику” из 1818. изведена је Вукова језичка и правописна реформа. Том реформом, народни језик је постао основица књижевног језика, и у томе се огледа његов непроцењив значај.
У доба кад је Вук скупљао речи за свој речник, Гете је писао „Фауста”. Захваљујући Вуковом „Рјечнику”, то закашњење за светом је смањено, тај размак је поништен.Вукова реформа је српском становништву скратила пут до писмености и ослободила огромне креативне потенцијале целог једног народа.Ово Вуково дело, као и други српскoречнички подухвати, блиско су повезани са настајањем и прогресом институција српске културе 19. и 20. века.
Најсажетију оцену Вуковог „Рјечника” налазимо у речима академика Павла Ивића: „Не може се навести ниједно друго дело у историји српске културе које би одиграло већу улогу као прекретница, као полагање темеља”.О овом јубилеју разговарали смо са др Ненадом Ивановићем, научним сарадником у Институту за српски језик САНУ у Београду.
(Извор РТС)
