Малишан из Лапеда и даље је предмет контроверзи: пронађени фосил у Португалији има особине и неандерталца и модерног човека.
Откривен 1998. године, фосил дедета из Лапеда до данас је предмет спорења научника. У долини Лапедо, око 130 километара северно од Лисабона, у Португалу, археолози су открили кости четворогодишњег детета, које чине први комплетан палеолитски скелет икада ископан на Пиринејском полуострву. Али значај открића био је далеко већи од овога јер је анализа костију открила да је дете имало браду и шаке као човек, али вилицу и грађу неандерталца, што сугерише да је био резултат укрштања две врсте.
Ово откриће баца сумњу на прихваћену теорију да су неандерталци нестали пре отприлике 30.000 година и да су их заменили Kромањонци, први људи раног модерног доба. Уместо тога, то сугерише да су се неандерталци укрштали с модерним људима, а та чињеница има драматичне импликације за теоретичаре еволуције широм света.
Откриће се десило у новембру 1998. године када су археолози Жоао Маурисио и Педро Сото отишли у долину Лапедо да истраже информације о праисторијским сликама на стенама, што се показало тачним. Током својих истраживања открили су склониште од кречњака, локалитет Лагар Вељо. Горња два-три метра је 1992. године један земљопоседник срушио булдожером, што је оставило висећи остатак седимента у пукотини дуж задњег зида, који је садржао толику густину горњопалеолитског каменог оруђа, животињских костију и угаљ да је било јасно да је Лагар Вељо био важно место. Kаснија ископавања су то потврдила, а радиокарбонском анализом је зтврђена старост од 23.170 до 20.220 година.
Док су сакупљали површински материјал који је пао, Жоао и Педро су прегледали удубљење у задњем зиду. У растреситим седиментима пронашли су неколико малих костију обојених црвеним окером за које су мислили да би могле бити људске. Испоставило се да је ово дечји гроб, једина палеолитска гробница икада пронађена на Иберијском полуострву.
Ово дете је пажљиво закопано у испруженом положају у плитку јаму тако да су глава и стопала били виши од кукова. Тело је стављено на спаљену грану белог бора, а кожа му је била прекривена црвеним окером. Окер је био посебно густо нанешен око главе и обојен је на горњој и доњој површини костију. Између ногу детета пронађен је комплетан леш зеца и пронађено је шест украса – четири зуба јелена који изгледају као да су били део украса за главу, и две шкољке из Атлантика, за које се сматра да су биле део привеска.
Тада је покренут пројекат ископавања да би се извукли сви остаци тел. Посао је био тежак јер су сићушни корени биљака продрли у сунђерасте кости. Ипак, дошло је до опоравка 160 фрагмената лобање, који чине око 80 одсто укупне лобање. Булдожер је на срећу промашио остатак тела за два сантиметра.
Kада је процес опоравка завршен, скелетни остаци су послати антропологу Ерику Тринкаусу са Вашингтонског универзитета да их анализира. Тада је дошло до открића које је највише изненадило научнике. Тринкаус је уочио да пропорције доњих удова нису као код модерних људи, већ више подсец́ају на оне код неандерталца. С друге стране, укупан облик лобање је као код модерних људи, а и облик њеног унутрашњег уха и карактеристике зуба. Иако је лобања била најсличнија оној код модерног човека, откривена је једна аномалија – удубљење у потиљачном пределу, што је дијагностичка и генетска особина неандерталаца.
Тринкаус је закључио да је дете из Лапеда морфолошки мозаик, хибрид неандерталаца и модерних људи. Ипак, не сматра се да су ова два људска облика коегзистирала пре 28.000 година у Иберији. Kако би дете могло имати особине оба облика? Питање је довело до жучне дебате међу стручњацима, од којих су неки прихватили да је откриће детета у Лапеду доказало да су се неандерталци укрштали с модерним људима, док су други одбили да се одрекну дуготрајних ставова да су неандерталци изумрли и да их је заменила друга врста.
Данас је најпопуларнија теорија да су остаци модерног детета с генетски наслеђеним неандерталским особинама – што значи да су последњи неандерталци Иберије (и без сумње других делова Европе) допринели генетском фонду наредних популација.
(Извор Национална географија)
