МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ФОСФОРСКА КАТАСТРОФА

Илустрација (CC0 Pixabay)

Свет се суочава са бројним проблемима. Глобално загревање чини океане вишим и киселијим, политичке кризе потресају бројне земље, а претња од нуклеарног сукоба све је већа. Ипак, на хоризонту се наслућује још једна криза која би, уколико свет настави да је игнорише, могла да изазове катастрофалне последице.

 Фосфор је есенцијални минерал за сав биљни и животињски свет на Земљи, па тако и за људе. Један од градивних елемената ДНК, овај основни ресурс омогућава ћелијама да преносе енергију, а када се извади из земље додаје се ђубриву да би се повећали пољопривредни приноси, преноси РТС. Проблем лежи у томе што фосфор није обновљиви елемент. Тренутно не постоји замена за њега, налазишта су све ређа, а потрошња све већа. Због свега тога, проблем са фосфором је све озбиљнији. Уколико се ништа не учини на пољу смањења потрошње, група од 40 међународних стручњака је упозорила да ће планетарне резерве ускоро пресушити.

Само у протеклих 50 година, производња фосфатних ђубрива порасла је пет пута, а са растућом људском популацијом очекује се да се потражња удвостручи до 2050. године. И док човечанство јури ка ивици, привредни и универзитетски стручњаци кажу да је свет потпуно неприпремљен за „фосфорну кризу”.

„Не постоји сарадња нити координација на глобалном нивоу која би се бавила питањем како на одговоран начин користити фосфор, наводи еколог Каспер Рајцел, који проучава фосфор у воденим екосистемима и који је учестовао у састављању извештаја.

При тренутним нивоима потрошње, неки модели показују да бисмо у наредних 80 година могли да останемо без фосфора. Иако неке студије показују да имамо више, а неке мање времена, све се слажу да ће сигурно доћи тренутак када ћемо остати без фосфора. Док ће смањивање потрошње несумњиво бити кључ у поправљању овог проблема, подједнако важно биће и то да научимо да га рециклирамо. Упркос томе што су САД биле водећи произвођач пре 30 година, Индија и Кина сада су преузеле примат са 45 одсто светске производње.

За читав тај период, технике за ископавање и прераду минерала нису се промениле. Ђубрива се обогаћују фосфором, који после упија земља. Нажалост, фосфор се временом спира и слива у мора и океане, чиме не само да га губимо, него и загађујемо животну средину. Научници истичу да је преко потребна имплементација неке врсте затвореног кружног система рециклаже, јер фосфор теоретски може да се рециклира 46 пута.

(Извор РТС)

 

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар