Гавранови су још једном доказали своје способности, јер су на познатом тесту који мери способност самоконтроле, показали да га пролазе са истим успехом као и деца. Наиме, умели су да одбију понуђену послатицу, уколико им је било предочено да ће добити више грицкалица ако сачекају.
Истраживање спроведено на новокаледонским гаврановимаје прво такве врсте које је спроведено на деци и гаврановима истовремено, наглашавају истраживачи, а засновано је на познатом експерименту спроведеном на деци шездесетих година прошлог века, „Станфордском маршмелоу” експерименту.
Један или два одједном
У овом експерименту деца су се налазила у соби, а пред њима је на столу стајао један маршмелоу. Речено им је да ће, уколико сачекају 15 минута и не поједу овај слаткиш, добити још један. Могућност одлагања задовољења потребе да би се добило више, доказује да је развијена способност планирања, а ови експерименти су спровођени ради испитивања развоја људских когнитивних способности. Посебно на ком узрасту су људи довољно паметни да умеју да одложе тренутно задовољење потребе како би добили више.
Када су награде биле видљиве и гавранови и деца су са успехом одлагали задовољење како би били награђени и били су много спремнији да чекају уколико би награда била квалитетнија, а не само ако је има више
Наравно, оваква врста теста није могла бити примењена на гаврановима јер, пре свега, не разумеју говор, али су научници успели да прилагоде тест да би се могао спроводити на животињама. Под руководством психолога Рејчел Милер, тим са Универзитета у Кембриџу је конструисао апаратуру која се састоји од ротирајућих тањира у провидој кутији и отвором кроз који може да се узме храна.
Две грицкалице су стављене на тањире, од којих је једна одмах била доступна, а оне боље су се налазиле на тањиру који се отварао тек после извесног времена. У другом тањиру су биле или квалитетније грицкалице, нпр. месо уместо јабуке, или их је било више. Деци су у овој студији као награде нуђени различити светлуцави стикери, а не храна. Девет дивљих гавранова и 61 дете узраста од три до пет година испитивано је у две варијанте – када су награде биле видљиве и када су биле сакривене испод покривеног тањира. Када су награде биле видљиве и гавранови и деца су са успехом одлагали задовољење како би били награђени и били су много спремнији да чекају уколико би награда била квалитетнија, а не само ако је има више.
Уме да сачека
Ово је доказало да гавранови хоће да сачекају како би добили квалитетнију храну, а не само да би задовољиле глад. Али, када су награде биле сакривене, деца су се показала боље од гаврановима. Још један експеримент спроведен 2014. године показао је да новокаледонски гавранови могу да разумеју узрочно-последичне везе као и деца. Када им је задат тест са пресипањем воде – низ епрувета са водом и епрувете у којима је била храна, али ван домашаја – гавранови су умели да подигну ниво воде како би дошли до посластица. Истраживачи на овој студији су проценили да је њихова способност закључивања као код седмогодишњег детета.
(Извор РТС)
