Нема никакве сумње, академик Стево Тодорчевић је највећи живи српски математичар. И најцењенији у изван Србије још од времена славног Михајла Петровића Аласа. Ниски међународних одличја скоро је придодао Геделово предавање и чланство у Краљевском друштву Канаде. И једним и другим се нико од Срба до сада не може подичити.
Академик Стево Тодорчевић
Математичари га сврставају у сам врх зналаца теорије скупова, а особито математичке логике данас у свету, што је прошле године посведочено са два изузетна признања.
Стево Тодорчевић (Мркоњић Град, 1955) је радио у низу врхунских математичких институција: Универзитет Беркли, Универзитет Принстон (Institute for Advanced Study), Универзитет Колорадо, Париски универзитет (VII), Универзитет Торонто итд. Члан је редакција четири међународна математичка часописа. Руководио је научним пројектима у САД, Канади, Шпанији и Француској, а одскора се придружио Математичком институту САНУ.
Један од најцењенијих математичара
20. века, Пал Ердеш, за један резултат
Стева Тодорчевића написао је:
„Ово је извесно један од неочекиваних
и сензационалних резултата”.
Већину научних радова објавио је у најбољим светским математичким часописима (Acta Mathematica, Advances in Applied Mathcmatics, Advances in Mathematics, Annales de l’Institute Fourier, Combinatorica, Journal of the American Mathematical Society, Mathematishe Annalen) итд.
У Српску академију наука и ушао
са 36 година као један од
најмлађих у историји.
У предлогу за избор у звање редовног члана Српске академије наука и уметности, у коју је ушао са 36 година као један од најмлађих у историји, поред осталог пише: „Решио је неколико кључних проблема математике који су чекали на решење више десетина година и дао поступке за рад у више области математике, а који носе његово име. Можемо са сигурношћу закључити да је Стево Тодорчевић наш математичар кога је светска математика до сада највише ценила и цени.”
У младости је посећивао предавања академика Ђуре Курепе за посебно успешне студенте, код кога је 1978. спремао магистарску тезу. Ментор је сматрао да је она вредна доктората, па му је предложено да одбраном магистарске тезе и докторира. Стево Тодорчевић није прихватио предлог, већ је 1979. написао докторску тезу за чију оцену није могао нико да се нађе у Југославији. На почетку одбране академик, Ђуро Курепа је истакао да је Стево Тодорчевић по таленту изнад свих 40 докторанада којима је он био ментор.
У скорашња најсјајнија достигнућа (и сарадника) најбољег српског математичара увршћују се доприноси фон Нојмановим и Махарамовим проблемима, теорији нераздвојивих Банахових простора, укључујући решење старог проблема Дејвиса и Џонсона, решење дуго нерешеног проблема Лејвера и рад на развоју теорије дуалности која повезује Ремзијеву теорију коначности и тополошку динамику.
Уосталом, један од најцењенијих математичара 20. века, почивши Пал Ердеш, за један резултат Стева Тодорчевића написао је: „Ово је извесно један од неочекиваних и сензационалних резултата”.
Стево Тодорчевић је до сада добио више престижних међународних признања, од којих само издвајамо прву награду Балканског математичког друштва за 1980. и 1982. годину, најугледнија канадска CRM-Fields-PIMS награда за математику за 2012, Шенфилдова награда за књигу (Introcution to Ramsey Spaces) за 2013. и 27. годишњу Геделову награду Асоцијације за симболичку логику за 2016.
Станко Стојиљковић
