На већини људи пребивају кожни паразити, проводећи свој кратки живот закопани главом напред у фоликулима длаке, првенствено на лицу. Заправо, људи су једино станиште сићушне гриње Demodex folliculorum. Оне се на нама рађају, хране се нама, паре се на нама и на нама умиру. Цео њихов животни циклус врти се око храњења нашим мртвим ћелијама коже. Demodex folliculorum се толико ослањају на нас да су, према новом истраживању, у процесу еволуције из ектопаразита у унутрашњи симбионт, и то онај који дели обострану корист са својим домаћинима (то смо ми). Другим речима, гриње се поступно стапају с нашим телима да би трајно живеле у нама.
Научници су секвенционисали геноме ових сићушних створења, а резултати показују да би њихова зависност од нас могла изазвати промене које се не виде код других врста гриња. „Открили смо да ове гриње имају другачији распоред гена од других сличних врста јер се прилагођавају заштићеном животу унутар пора. Ове промене у њиховој ДНК резултирале су неким необичним телесним одликама и понашањима”, објаснила је биолошкиња Алехандра Пероти са Универзитета Рединг у Великој Британији.
Demodex folliculorum је заправо фасцинантно мало створење. Мртве ћелије наше коже су му једини извор хране и у потрази за њом проводе већину свог двоседмичног животног века, пише Science Alert. Појављују се на површини коже само ноћу, у окриљу таме, да би мукотрпно полако пузале и пронашле партнера и париле се пре него што се врате у сигурну таму фоликула. Њихова сићушна тела дугачка су само трећину милиметра. Имају уста на једном крају дугуљастог тела. Будући да имају помало лежеран живот, односно немају природне грабљивце, немају конкуренцију и нису изложени другим грињама – њихов се геном свео на оно најнужније.
Научници су открили да у фази развоја између ларве и зреле гриње ова малена бића имају највећи број ћелија у свом телу. Kада се у потпуности развију, губе одређени део ћелија, што је први еволуциони корак, сматрају истраживачи, према симбиотском начину живота. Многи се вероватно питају какве користи људи могу имати од ових кожних паразита. Научници су годинама мислили да Demodex folliculorum нема анус и да уместо тога акумулира отпад у свом телу којиексплодира када гриња угине, што може узроковати кожне болести.
Но стручњаци су сада открили да то није случај. Гриње заправо имају мале анусе и наше лице веробатно није пуно њиховог посмртног измета. „Гриње криве за многе ствари. Али њихова дуга повезаност с нама можда указује на то да оне имају неку добру и корисну улогу, попут тога да одржавају наше поре чишћим”, рекао је зоолог Хенк Брег са Универзитета Сан Хуан у Аргентини. Истраживање названо Human Follicular Mites: Ectoparasites Becoming Symbionts објављено је у часопису Molecular Biology and Evolution.
(Извор Индекс)
