Да ли је пронађен саркофаг у којем почива Александар Македонски? У Александрији, граду који је назван по ненадмашном војсковођи, већ су најавили археолошко откриће века. За то време у Археолошком музеју Инстанбула радозналим посетиоцима и даље приказују посдлдње почивалиште славног освајача, откривено 1887. године у Сидону (Либан).
Саркофаг је дугачак 265, широк 165 и висок
185 сантиметара, а налази се на дубини од
пет метара у једној александријској улици.
За новопронађени саркофаг од црног гранита, ископан испод једне александријске улице, нагађа се да би могао бити изгубљена гробница Александра Великог. За сада још није отворена, тако да нико не зна шта се унутра налази. Претпоставља се да потиче из четвртог столећа пре нове ере.
Покојникова биста
Дугачак 265, широк 165 и висок 185 сантиметара, налази се на дубини од пет метара. Египатски званичници тврде да потиче из птоломејског раздобља и да поклопац није подизан откако је стављен. Упркос свим покушајима, а било је 140, до сада још није нађена гробница Александра Македонског, који је у последњој опоруци тражио да његово посмртно тело баце у Еуфрат.
Уз сам саркофаг ископана је биста од алабастера која би, можда, могла представљати покојника у гробници.
