Бактерије узрокују губу имају скривену способност поправљања оштећења и регенерације органа других живих бића, рекли су научници са Универзитета Единбург. Наиме, приликом огледа на животињама ове су бактерије су готово удвостручиле величину јетре стимулишући њен здрав раст. Заправо се ради о себичном поступку ових патогена, јер на тај начин узгајају више ткива које могу инфицирати. Итраживачи наводе да би детаљна анализа механизма који се скрива иза ове способности могла једнога дана получити нове терапије успоравања старење.
Лепра или губа је хронична заразна болест коју узрокује ацидорезистентни, штапићасти бацил Mycobacterium leprae. Назива се још Хансенова болест. Она узрокује инвалидитет када инфицира живце, кожу и очи. Но, бактерија која узрокује ову болест има додатна, необична својства; укључујући способност спровођења „биолошке алхемије” – претварања једне врсте телесног ткива у другу, што фасцинира научнике. Стога су анализирали армадиле, животиње које се често заразе губом.
Експерименти су показали да, када инфекција стигне до јетре животиње, контролисано преузима овај орган да би га репрограмирала за властиту сврху. Након неког времена јетра се готово удвостручила. И није се радило о оштећеном или канцерогеном расту; увећана јетра била је здрава и функционална. „Нисмо то очекивали. То је, заправо, невероватно. Kако то раде? Не постоји ћелијска терапија која то може учинити”, рекао је микробиолог Анура Рамбукана са Универзитета Единбург, а преноси BBC. „То је много сигурнији начин. Заправо се ради о природном процесу.”
Потпуно развијене ћелије јетре су метаболичке електране које имају стотине функција. Но, бактерије губе их враћају у малолетничко доба, односно у фазу у којој се може нагло повећати њихов број пре него што поновно сазру. Научници још не схватају тачан механизам иза овог процеса. Већ су нека ранија истраживања показала да је могуће на вештачки начин вратити ћелијски сат до фазе у којој ћелије поново могу постати било која друга врста ћелије, али уз ризик да постану канцерогене.
„Губа користи алтернативне путеве. То је много сигурнији начин и бактеријама је потребно више времена да то учине. Тако да се заправо ради о природном процесу”, објаснио је Рамбукана. „Надамо се да се овај приступ може искористити за поправку јетре људи који чекају на трансплантацију или, чак, за сређивање неких оштећења узрокованих старењем у другим деловима тела. Kада бисмо то успели, можда бисмо могли створити вакцину која се даје сваких пар месеци.” Истраживање с називом In vivo partial reprogramming by bacteria promotes adult liver organ growth without fibrosis and tumorigenesis објављено је у часопису Cell Reports Medicine.
(Индекс)
