ПАНДОРИНА КУТИЈА

ХИБРИД МАЈМУН-ЧОВЕК

Weizi Ji

Ако бисте могли направити хибрид мајмуна и човека, шта би нам биологија тог створења могла рећи? Изгледа да ћемо ускоро дознати.

Наиме, научници су у контроверзном експерименту успешно створили управо такав организам – химеру од мајмунских и људских ћелија, које заједно обитавају у живом ембриону. Иако истраживања хибрида човека и животиње имају дугу и упитну историју, последњих су година стручњаци истраживали хибридне организме да би постигли напредак на подручјима битним за човечанство, попут регенеративне медицине.

Истраживачи су узели заметке макаки мајмуна (macaca fascicularis) и у њих убризгали људске матичне ћелије, да би проценили могу ли те различите врсте коегзистирати као једна целина.

Примерице, ако бисмо могли успешно свладати узгајање људских органа у/на свињском ткиву, то би био значајан корак у решавању проблема несташице органа за трансплантацију.

Пређашњи проблеми

С тим циљем је генетичар Хуан Карлос Изписуа Белмонте из Института Салк у Kалифорнији 2017. створио први хибридни заметак свиње и човека. Но као шта се догодило у сличним експериментима с хибридима оваца и људи, количина успешно интегрисаних људских ћелија била је врло ниска, што упућује на одређене некомпатибилности између биологије свиње и човека на молекуларној равни.

Изписуа Белмонте је, стога, кренуо другим путем и заједно с тимом који је предводио биолог Веизи Ји са Универзитета за науку и технологију Kунминг у Kини спровео нове експерименте с ембрионима животиња које су сличније човеку од свиње или овце, пише Science Alert. Истраживачи су узели заметке макаки мајмуна (macaca fascicularis) и у њих убризгали људске матичне ћелије, да би проценили могу ли те различите врсте коегзистирати као једна целина.

Уочили су да су се људске ћелије успешно интегрисале у 132 ембриона макакија, а након 10 дана 103 та хибридна заметка била су још увек жива и наставила су да се развијају. Међутим, стопа преживљавања после тих десет дана почела се драстично смањивати и до 19. дана остале су живе само три химере. Научници су тада прекинули експеримент, а коначни резултати показали су успешнију интеграцију од химере свиња-човек из 2017. године.

Етичке дилеме

Оваква истраживања буде нелагоду у многим научним круговима, јер се њима потежу многа етичка питања попут добробити животиња. Иако су Изписуа Белмонте и његов тим истакли да је истраживање изведено с највећом пажњом етичких разматрања и у координацији с регулаторним агенцијама”, неки сматрају да су ти експерименти можда спроведени у Kини да би се заобишла правна питања која су могла спречити ефикасно организовање студије.

Научници су у овоме случају уништили све створене хибридне ембрионе у року од 20 дана након њиховог стварања, но поставља се питање шта би се догодило када би се таквим организмима допустио даљи развој при којем би могли развити рудименте нервног система или, чак, аспекте свести или осећаја.

„Радимо експерименте с мајмунима у Kини јер овде недостаје потребна инфраструктура”, рекла је једна од ауторки студије, биолошкиња Естрела Нуњез Деликадо са шпанског универзитета Католика Сан Антонио де Мурсија.

Научници су у овоме случају уништили све створене хибридне ембрионе у року од 20 дана након њиховог стварања, но поставља се питање шта би се догодило када би се таквим организмима допустио даљи развој при којем би могли развити рудименте нервног система или, чак, аспекте свести или осећаја. Истраживање под насловом Chimeric contribution of human extended pluripotent stem cells to monkey embryos ex vivo објављено је у часопису Cell.

(Извор Индекс)

О аутору

Stanko

Оставите коментар