Резултати до којих су италијански истраживачи дошли показали су да здравље и стање нервног система зависи од сигнала које ножни мишићи шаљуи обратно.
Доказа да постоји веза између физичке активности и здравља мозга све је више. Међутим, покушавајући да пронађу разлоге за то истраживачи су проблем хтели да сагледају из другог угла – шта се дешава са мозгом када су нам ускраћене вежбе за ноге?Резултати до којих су италијански истраживачи дошли показали су да здравље и стање нервног система зависи од сигнала које ножни мишићи шаљу до мозга и обратно.
Истраживање је бацило ново светло на познати проблем – зашто пацијенти с болешћу моторних неурона, мултиплом склерозом, атрофијом мишића кичменог стуба и другим неуролошким болестима брзо доживе погоршање након што њихова покретљивост постане ограничена.
„Није случајно то што људи имају потребу
да буду активни, да ходају, трче, користе
мишиће ногу за подизање терета… Здравље
нервног система није једносмерна улица
при чему само мозак наређује мишићима.”
Слабија физичка активност доводи до тога да тело све теже производи нове нервне ћелије које омогућавају човеку да се прилагоди на стрес и изазове у животу.
Није једносмерна улица (Википедија)
„Наше истраживање је показало да људи који не могу радити вежбе с оптерећењем, као што су пацијенти на постељи па чак и астронаути на продуженим свемирским путовањима, не само да губе мишићну масу, неко се мења и хемијска структура њиховог тела на ћелијском нивоу. Такође, то доста утиче на њихов нервни систем”, објашњава Рафаела Адами са Универзитета у Милану.
Током истраживања мишеви су били спречени да користе задње ноге, док су предње могли да користе несметано. Експеримент је трајао 28 дана, након чега су животиње враћене у пређашње стање. Ограничавање активности је резултирало смањењем нервних матичних ћелија за 70 одсто у односу на стање код мишева који су користили сва четири екстремитета.
Смањена активност довела је до смањења количине кисеоника у телу, што је створило анаеробну средину и изазвало промене у метаболизму.
Истраживачи истичу да њихови резултати показују колико важну улогу има кретање: „Није случајно то што људи имају потребу да буду активни, да ходају, трче, користе мишиће ногу за подизање терета… Здравље нервног система није једносмерна улица при чему само мозак наређује мишићима”.
Резултати истраживања објављени су у научном часопису Frontiers in Neuroscience.
(Извор РТС)
HODANJE ZA BISTAR MOZAK
Slabija fizička aktivnost dovodi do toga da telo sve teže proizvodi nove nervne ćelije koje omogućavaju čoveku da se prilagodi na stres i izazove u životu.