Да се ради о озбиљним бројкама говори и податак да је у 2021. години астролошко тржиште носило 12,8 милијарди долара с проценом да ће до 2031. године достићи 22,8 милијарди. Овако велики бизнис се ослања на појаву која је позната као пристрасност потврде и у суштини представља феномен из психологије који каже да појединци оцењују као веома тачне личне описе и анализе личности који су уопштени и могу се односити на велики број људи (дневни хороскоп је исти за 650 милиона људи на планети).
Неђељко Јекнић
Дефиницију астрологије сам морао потражити на интернету, да бих могао прецизно описати ту појаву. Тамо каже да је то традиција и веровање према којем се положаји, односи и кретања планета и других небеских тијела у односу на зодијачке знаке, а посматрано са Земље могу довести у везу са особинама и судбинама појединаца те њиховом интеракцијом са друштвом, нацијама или глобалним догађајима. Постоје варијације ове дефиниције, али мање више то је то.
Први помени везани за астрологију сежу до 3. миленијума пре нове ере и заиста се може рећи да је древна дисциплина. Важно је напоменути да су почеци астрономије као званичне науке и астрологије као данашњег хобија и начина стицања капитала неких људи практично заједнички. У Месопотамији се налазе трагови најраније и најједноставније астрологије којом су се бавили Сумери. Сумерска цивилизација рађа астралну теологију (планете богови), а и сам данашњи појам дељења круга на 360 степени потиче управо од Сумера и битан је за наставак ове приче. Они су ударили темеље за много детаљније и озбиљније занимање небом које се развило током вавилонске цивилизације.
Стога историја небеског прорицања какво данас познајемо почиње углавном у 2. миленијуму прије нове ере у текстовима са плоча писаних клинастим писмом. Ову, за тадашње доба напредну „науку” касније преузимају и прилагођавају антички Грци. Даље прелази на исток и улази у исламски свијет као дио хеленистичке традиције, да би се онда поново вратила у европску културу током средњег вијека. Ни кинеска култура није била имуна на астрологију, чак је у новије вријеме популарна и у мас-медијима западног света.
Током највећег дела својег постојања, астрологија је сматрана за академску дисциплину или науку, да би тек у 17. вијеку изгубила тај званични статус и значај. Што због коперниканског система који је разбио геоцентрични поглед на свет (који је основ астрологије), што због напретка науке уопште. Ипак, као и још неке области које су данас јасно означене као квазинауке, имале су битну улогу и усмериле су неке научне дисциплине у правом смеру. Веровање да небеска тела утичу на нашу субину, мотивисало је људе током историје да доста времена проводе гледајући у ноћно небо и израђују пажљиве и врло прецизне записе.
Они су сматрали да ће самим тим предвиђања бити прецизнија, па су та њихова запажања имала врло корисне, иако ненамјерне последице у астрономији. Kод Вавилонаца је ово довело до нових открића у геометрији, а у античком добу су се развили и неки прецизни астрономски ручни инстументи захваљујући тим сазнањима. Слична претеча хемији је била алхемија. У алхемијским лабораторијама се никад није добило оно што су заправо хтели, али су случајно откривани неки непознати елементи и једињења.
Зодијак, што би се са грчког превело као животињски круг, представља замишљени прстен на небеској сфери којим се привидно креће Сунце гледајући са Земље. Док се Земља у стварности окреће око Сунца, делује да се позадина иза Сунца мења, па тако Сунце пролази кроз дванаест знакова модерног хороскопа. Само што није дванаест. И ту лежи један од главних проблема које има хороскоп.
Док се у стварности Земља окреће око Сунца, са Земље изгледа да се Сунце креће преко еклиптике (дуга црвена линија) на небеској куполи (Wikipedia)
Сунце привидно пролази кроз тринаест сазвежђа јер је из хороскопа изостављен Змијоноша. Сазвежђе Змијоноше лежи између Шкорпије и Стрелца, међутим из неког разлога га нема приликом тумачења „судбине” људи који су рођени у том периоду. Претпоставка је да су Вавилонци поделили онај поменути круг од 360 степени на једнаке делове од по 30 и тако добили дванаест периода, односно дванаест лунарних циклуса. Тринаести знак се ту једноставно није уклапао, иако им је био познат.
Зодијак прстен (сива боја) и сазвежђа кроз која привидно Сунце пролази током године. Види се да прелази и преко Змијоноше – Ophiuchus (Wikipedia)
Но, ни са ових дванаест није посложене како треба. По хороскопу, сви зодијачки периоди трају скоро једнако, 29, 30, 31 или 32 дана. У стварности, ова сазвежђа немају исти геометријски облик те Сунце не пролази баш тако једнако кроз сваки од њих. Рецимо, сазвежђе Девице траје 44 дана, Бика и Рибе 38 дана, а са друге стране Шкорпија траје само 7 дана или рецимо Рак траје 21 дан. Ово стварно стање на небу у масовно популарни хороскопски календар прави потпуну пометњу, па онај знак који сте заправо мислили да јесте уопште не мора бити тај јер је неко некад све ово поједноставио и апроксимизовао.
И није само тринаесто сазвежђе проблем, од вавилонског времена за тих пар хиљада година осталих дванаест се померило за неколико дана, чак и да занемаримо тринаесто и да им је заиста једнако трајање опет би имали другачије датуме постојећих дванаест знакова. Ово се дешава услед колебања осе ротације Земље и појаве која се зове прецесија. Услед овога, за пар стотина година еклиптика више неће пролазити кроз Шкорпију већ ће укључивати сазвежђе Орион. Слично томе, Северњача (Polaris) неће показивати сјевер за неких 12.000 година већ ће оријентир бити звезда Вега.
Неподударање астрологије с модерном науком се ту не завршава. Иако је геоцентрични поглед на свет, онај у којем је Земља центар свега и све се окреће око нас, одбачен још пре четири века, у астрологији је темељ и срж целе приче и данас. Kрилатица „ретргоградни Меркур” је што из шале, што из збиље ушла у свакодневни говор и представља одличан изговор за лоше ствари које се дешавају. Ово потиче из периода кад се ретроградно кретање планета приписивало неком лошем догађају, а заправо се планета само привидно креће уназад јер се окреће око Сунца, а не око нас.
Гравитациони утицај осталих планета на Земљу постоји, међутим, гравитациони утицај осталих планета на човека на Земљи је практично никакав. Ово прозилази из Њутновог закона гравитације који каже да гравитација зависи од две чињенице: масе два тела и њихове удаљености. Такође каже и да удаљеност много више утиче него саме масе. Сила којом Земљина гравитација привлачи човека од 50 килограма који стоји на њеној површини је око 500 њутна. Ако узмемо Сунце за поређење, оно има 333.000 пута већу масу од Земље, али је далеко 150 милиона километара па је његов гравитациони утицај на човека на Земљи само 0,06% гравитационог утицаја који Земља има на човека.
Гравитациони утицај Месеца је још мањи услед комбинације мала маса-велика удаљеност и износи тек 0,00035%, а највећа планета у Сунчевом систему – Јупитер када је најближа Земљи има утицај од свега 0,0000037% утицаја који на човека врши Земља. Ако би доктор који порађа био мало позамашнији, са неких 100 килограма (ради лакшег рачунања), он би самим тим имао 10 пута већи гравитациони утицај на бебу у односу на утицај који Марс има у том моменту. Дакле, кретале се планете уобичајено или ретроградно, математика и физика су неумољиве, то апсолутно никако не утиче на појединца на Земљи.
Чак и ако занемаримо оно што је Њутн дефинисао још у 17. веку и узмемо да планете ипак имају утицај, интересантно је да се Уран, Нептун и бивша планета Плутон веома ретко срећу у астрологији, из простог разлога што су откривене у скорије вјеме. Веома мала заступљеност у прорицању је и услед немогућности лоцирања ових небеских тела без телескопа, за разлику од осталих које су се могле видети голим оком. Да не помињемо то што се у прорачун не узимају бројне патуљасте планете (Ерис је величине Плутона), бројни астероиди или комете који знају прићи јако близу Земљи, а сличног су састава као планете. Ако на наше судбине утичу небеска тела без обзира на удаљеност, онда би у калкулацију морали убацити и преко 5.000 вансоларних планета које су откривене до сада, што додатно појачава бесмисао оваквих прорачуна.
Набрајајући све ове чињенице које астрологији не иду у прилог, остаје питање како је уопште преживела хиљаде година и опстала до данашњег дана. Вавилонско учење о небу се проширило прво по античкичком свету и Римском царству па је издржало појаву и јудаизма, хришћанства и ислама. Очигледно је човекова потреба да зна своју будућност и за шта је предодређен, те која је његова улога на овом свету, била јача чак и од неоспорних чињеница које су говориле да је то превазиђено учење.
Фреска Исуса у кругу зодијака из 17. века, православни храм Светишовели у Грузији (Wikipedia).
Но, астрологију стога треба посматрати као једну етапу, као једну карику у еволуцији науке до данашњег доба. Разумљиво је шта је астрологија значила у Вавилону и зашто је дошло до њеног успона, али је мање разумљиво да опстаје и данас, неколико хиљада година касније, уз сва могућа нова сазнања. Вавилонске грешке и погрешне претпоставке су оправдане – механика кретања небеских тела и неки природни закони су били непознати до пре неколико векова. Данас знања која руше темеље астрологије се добијају већ у основној школи.
Астрологија је данас бесмислена забава, али и озбиљан бизнис (Pixabay)
Ипак, астрологија је и даље жива и свакодневно напада са радио-станица, портала, друштвених мрежа и услед еволуције у форми нешто мање кроз штампане медије. Израде наталних карти, видовити водитељи ТВ емисија, веб астролози на друштвеним мрежама су свакодневна појава и нарочито долазе до изражаја у примитивнијим, мање упућеним и мање образованим друштвима. Разне тегобе у животу, лоше здравље, сиромаштво су неки од најчешћих разлога за бекство од рационалног у неки мистични и свет сујевјерја. Или једноставно неприхватање одговорности за свој живот, те пребацивање одговорности на неку већ предодређену судбину.
Да се ради о озбиљним бројкама говори и податак да је у 2021. години астролошко тржиште носило 12,8 милијарди долара с проценом да ће до 2031. године достићи 22,8 милијарди. Овако велики бизнис се ослања на појаву која је позната као пристрасност потврде и у суштини представља феномен из психологије који каже да појединци оцењују као веома тачне личне описе и анализе личности који су уопштени и могу се односити на велики број људи (дневни хороскоп је исти за 650 милиона људи на планети). Данашњи главни играчи на тржишту су, углавном, америчке компаније које израђују софтвере који генеришу милионске приходе. И астрологија се дигитализовала и сада се услуге нуде преко Zoom апликације, видео-позива или стриминга не би ли се добацило до што већег броја корисника.
С обзиром да је за астролошке услуге потребно много података од корисника, све је чешћа и продаја личних информација корисника трећим странама што свакако представља додатни проблем. Саме наталне карте и хороскопе не праве људи већ их генерише AI софтвер. Било како било, највећи број људи који само прочитају дневни хороскоп ради то више из забаве, но једнака забава би била прочитати и састав течности за прање стакла, уз ограду да ово друго можда има више утицаја на наш живот.
(Астрономски магазин)
