KOSMIČKO TKANJE

JEDINSTVEN SVETIONIK

228 pregleda
ESO

Astronomi su otkrili su da, zapravo, razmena materije između pulsara i zvezde pratioca izaziva njegovo neobično ponašanje.

Međunarodni tim astronoma otkrio je nove informacije o kosmičkom misterioznom telu – pulsaru za koji se čini da se stalno menja u svojem, uvek drugačijem sjaju Sada, naučnici misle da znaju šta stoji iza neobične pojave.Mrtve zvezde, dok brzo rotiraju, oslobađaju snopove elektromagnetnog zračenja širom svemira koji izgledaju poput nebeskih svetionika. Zato su i nazvani pulsarima. Ali pulsar pod nazivom PSR J1023+0038, koji se nalazi oko 4.500 svetlosnih godina od Zemlje u sazvežđu Sektans, još je neobičniji po tome što su neki od impulsa svetliji od drugih, tako da profesionalnim posmatračima izgleda kao da se boje meiaju i prelivaju, i da ima nekoliko različitih „modova“ pulsiranja.

Dok pulsar privlači svoju zvezdu pratioca, iz pratioca se oslobađa gas i formira disk oko pulsara, pre nego što se polako složi. Na kraju, u niskom režimu, isti materijal se oslobađa iz pulsara u uskom mlazu.

Mrtva zvezda koja se okreće i njena zvezda pratilac koja kruži u bliskoj orbiti prvi put su otkrivene 2007. Nova zapažanja napravljena sa više teleskopa pokazuju da se čudne stvari dešavaju dok pulsar skida materijal od druge zvezde. Ova aktivnost traje poslednju deceniju. Studija o novim zapažanjima objavljena je u časopisu Astronomy & Astrophysics.

Šta su to pulsari

Pulsari su rotirajuće, magnetske neutronske zvezde, i predstavljaju ostatke pređašnjih moćnih supernovih. One kroz kosmos odašilju strogo periodične impulse u dva simetrična zraka. Kada se osa tih zrakova poklopi sa pravcem u kome se nalazi naša planeta tada stičemo utisak da se u pravcu pulsara nalazi nekakav svetionik čije se svetlo konstantno pali i gasi u ritmu rotacije pulsara.

„Bili smo svedoci izuzetnih kosmičkih događaja u kojima se ogromne količine materije, slične kosmičkim topovima, lansiraju u svemir u veoma kratkom vremenskom periodu od desetina sekundi iz malog, gustog tela koji se rotira neverovatno velikom brzinom”, rekla je glavna autorka studije Marija Kristina Baljo sa Univerziteta Njujork u Abu Dabiju, koji je povezan iz Italijanskog nacionalnog instituta za astrofiziku.Kada je pulsar počeo da odvlači materijal iz prateće zvezde, njegov karakterističan pulsirajući snop je nestao. Umesto toga, pulsar je ušao u konstantan, naizmenični ciklus rada u onome što astronomi nazivaju visokim i niskim režimom.

Tokom visokog režima pulsar oslobađa rendgenske, ultraljubičaste vidljive zrake svetlosti.Kada je u niskom režimu, pulsar postaje tamniji, zraci imaju drugačiju talasnu dužinu, a svaki od ta dva režima može da traje nekoliko sekundi ili minuta pre nego što se prebaci na drugi.Astronomima je bio potreban raznovrstan skup informacija koje bi mogle da otkriju različite vrste svetlosti da bi rešili nebesku zagonetku.„Naša kampanja posmatranja je jedinstvena. Napori za razumevanje ponašanja ovog pulsara uključili su desetak vrhunskih zemaljskih i svemirskih teleskopa”, dodao je koautor studije Frančesko Koti Zelati, istraživač iz Instituta svemirskih nauka u Barseloni.

U junu 2021, pulsar je napravio više od 280 prelaza iz visokog u niski režim i obratno. Različita posmatranja teleskopa prikupila su detalje potrebne astronomima da shvate šta se dogodilo tokom oba režima.Otkrili su da, zapravo, razmena materije između pulsara i zvezde pratioca izaziva neobično ponašanje.Dok pulsar privlači svoju zvezdu pratioca, iz pratioca se oslobađa gas i formira disk oko pulsara, pre nego što se polako složi.Na kraju, u niskom režimu, taj isti materijal se oslobađa iz pulsara u uskom mlazu.

Izbačena materija dodatno je pogođena vetrom sa pulsara. Vetar zagreva zvezdanu materiju, uzrokujući da svetli na različitim talasnim dužinama svetlosti, što aktivira visoki režim.„Otkrili smo da promena režima proizlazi iz zamršene interakcije između vetra sa pulsara, toka visokoenergetskih čestica i materije koja teče ka pulsaru”, objasnio je Koti Zelati.

Astronomi ne znaju da li postoje drugi slični sistemi pulsara ili je ovaj jedinstven. Naszaviće da posmatraju neobičan sistem, i planiraju da koriste buduće opservatorije, poput izuzetno velikog teleskopa Evropske južne opservatorije koji se trenutno gradi u Čileu, kako bi saznali više detalja. Ekstremno veliki teleskop, ili ELT, počeće sa posmatranjima 2028.„ELT će nam omogućiti da steknemo ključne uvide u to kako na obilje, distribuciju, dinamiku i energiju materije koja ulazi oko pulsara utiče ponašanje promene režima”, zaključio je koautor studije Serđo Kampana, direktor istraživanja u Nacionalnom institutu za astrofiziku Italije. Pogledajte: https://www.youtube.com/watch?v=YScuIfa-MmQ.

(RTS)

O autoru

administrator

Ostavite komentar