Da se radi o ozbiljnim brojkama govori i podatak da je u 2021. godini astrološko tržište nosilo 12,8 milijardi dolara s procenom da će do 2031. godine dostići 22,8 milijardi. Ovako veliki biznis se oslanja na pojavu koja je poznata kao pristrasnost potvrde i u suštini predstavlja fenomen iz psihologije koji kaže da pojedinci ocenjuju kao veoma tačne lične opise i analize ličnosti koji su uopšteni i mogu se odnositi na veliki broj ljudi (dnevni horoskop je isti za 650 miliona ljudi na planeti).
Neđeljko Jeknić
Definiciju astrologije sam morao potražiti na internetu, da bih mogao precizno opisati tu pojavu. Tamo kaže da je to tradicija i verovanje prema kojem se položaji, odnosi i kretanja planeta i drugih nebeskih tijela u odnosu na zodijačke znake, a posmatrano sa Zemlje mogu dovesti u vezu sa osobinama i sudbinama pojedinaca te njihovom interakcijom sa društvom, nacijama ili globalnim događajima. Postoje varijacije ove definicije, ali manje više to je to.
Prvi pomeni vezani za astrologiju sežu do 3. milenijuma pre nove ere i zaista se može reći da je drevna disciplina. Važno je napomenuti da su počeci astronomije kao zvanične nauke i astrologije kao današnjeg hobija i načina sticanja kapitala nekih ljudi praktično zajednički. U Mesopotamiji se nalaze tragovi najranije i najjednostavnije astrologije kojom su se bavili Sumeri. Sumerska civilizacija rađa astralnu teologiju (planete bogovi), a i sam današnji pojam deljenja kruga na 360 stepeni potiče upravo od Sumera i bitan je za nastavak ove priče. Oni su udarili temelje za mnogo detaljnije i ozbiljnije zanimanje nebom koje se razvilo tokom vavilonske civilizacije.
Stoga istorija nebeskog proricanja kakvo danas poznajemo počinje uglavnom u 2. milenijumu prije nove ere u tekstovima sa ploča pisanih klinastim pismom. Ovu, za tadašnje doba naprednu „nauku” kasnije preuzimaju i prilagođavaju antički Grci. Dalje prelazi na istok i ulazi u islamski svijet kao dio helenističke tradicije, da bi se onda ponovo vratila u evropsku kulturu tokom srednjeg vijeka. Ni kineska kultura nije bila imuna na astrologiju, čak je u novije vrijeme popularna i u mas-medijima zapadnog sveta.
Tokom najvećeg dela svojeg postojanja, astrologija je smatrana za akademsku disciplinu ili nauku, da bi tek u 17. vijeku izgubila taj zvanični status i značaj. Što zbog kopernikanskog sistema koji je razbio geocentrični pogled na svet (koji je osnov astrologije), što zbog napretka nauke uopšte. Ipak, kao i još neke oblasti koje su danas jasno označene kao kvazinauke, imale su bitnu ulogu i usmerile su neke naučne discipline u pravom smeru. Verovanje da nebeska tela utiču na našu subinu, motivisalo je ljude tokom istorije da dosta vremena provode gledajući u noćno nebo i izrađuju pažljive i vrlo precizne zapise.
Oni su smatrali da će samim tim predviđanja biti preciznija, pa su ta njihova zapažanja imala vrlo korisne, iako nenamjerne posledice u astronomiji. Kod Vavilonaca je ovo dovelo do novih otkrića u geometriji, a u antičkom dobu su se razvili i neki precizni astronomski ručni instumenti zahvaljujući tim saznanjima. Slična preteča hemiji je bila alhemija. U alhemijskim laboratorijama se nikad nije dobilo ono što su zapravo hteli, ali su slučajno otkrivani neki nepoznati elementi i jedinjenja.
Zodijak, što bi se sa grčkog prevelo kao životinjski krug, predstavlja zamišljeni prsten na nebeskoj sferi kojim se prividno kreće Sunce gledajući sa Zemlje. Dok se Zemlja u stvarnosti okreće oko Sunca, deluje da se pozadina iza Sunca menja, pa tako Sunce prolazi kroz dvanaest znakova modernog horoskopa. Samo što nije dvanaest. I tu leži jedan od glavnih problema koje ima horoskop.
Dok se u stvarnosti Zemlja okreće oko Sunca, sa Zemlje izgleda da se Sunce kreće preko ekliptike (duga crvena linija) na nebeskoj kupoli (Wikipedia)
Sunce prividno prolazi kroz trinaest sazvežđa jer je iz horoskopa izostavljen Zmijonoša. Sazvežđe Zmijonoše leži između Škorpije i Strelca, međutim iz nekog razloga ga nema prilikom tumačenja „sudbine” ljudi koji su rođeni u tom periodu. Pretpostavka je da su Vavilonci podelili onaj pomenuti krug od 360 stepeni na jednake delove od po 30 i tako dobili dvanaest perioda, odnosno dvanaest lunarnih ciklusa. Trinaesti znak se tu jednostavno nije uklapao, iako im je bio poznat.
Zodijak prsten (siva boja) i sazvežđa kroz koja prividno Sunce prolazi tokom godine. Vidi se da prelazi i preko Zmijonoše – Ophiuchus (Wikipedia)
No, ni sa ovih dvanaest nije posložene kako treba. Po horoskopu, svi zodijački periodi traju skoro jednako, 29, 30, 31 ili 32 dana. U stvarnosti, ova sazvežđa nemaju isti geometrijski oblik te Sunce ne prolazi baš tako jednako kroz svaki od njih. Recimo, sazvežđe Device traje 44 dana, Bika i Ribe 38 dana, a sa druge strane Škorpija traje samo 7 dana ili recimo Rak traje 21 dan. Ovo stvarno stanje na nebu u masovno popularni horoskopski kalendar pravi potpunu pometnju, pa onaj znak koji ste zapravo mislili da jeste uopšte ne mora biti taj jer je neko nekad sve ovo pojednostavio i aproksimizovao.
I nije samo trinaesto sazvežđe problem, od vavilonskog vremena za tih par hiljada godina ostalih dvanaest se pomerilo za nekoliko dana, čak i da zanemarimo trinaesto i da im je zaista jednako trajanje opet bi imali drugačije datume postojećih dvanaest znakova. Ovo se dešava usled kolebanja ose rotacije Zemlje i pojave koja se zove precesija. Usled ovoga, za par stotina godina ekliptika više neće prolaziti kroz Škorpiju već će uključivati sazvežđe Orion. Slično tome, Severnjača (Polaris) neće pokazivati sjever za nekih 12.000 godina već će orijentir biti zvezda Vega.
Nepodudaranje astrologije s modernom naukom se tu ne završava. Iako je geocentrični pogled na svet, onaj u kojem je Zemlja centar svega i sve se okreće oko nas, odbačen još pre četiri veka, u astrologiji je temelj i srž cele priče i danas. Krilatica „retrgogradni Merkur” je što iz šale, što iz zbilje ušla u svakodnevni govor i predstavlja odličan izgovor za loše stvari koje se dešavaju. Ovo potiče iz perioda kad se retrogradno kretanje planeta pripisivalo nekom lošem događaju, a zapravo se planeta samo prividno kreće unazad jer se okreće oko Sunca, a ne oko nas.
Gravitacioni uticaj ostalih planeta na Zemlju postoji, međutim, gravitacioni uticaj ostalih planeta na čoveka na Zemlji je praktično nikakav. Ovo prozilazi iz Njutnovog zakona gravitacije koji kaže da gravitacija zavisi od dve činjenice: mase dva tela i njihove udaljenosti. Takođe kaže i da udaljenost mnogo više utiče nego same mase. Sila kojom Zemljina gravitacija privlači čoveka od 50 kilograma koji stoji na njenoj površini je oko 500 njutna. Ako uzmemo Sunce za poređenje, ono ima 333.000 puta veću masu od Zemlje, ali je daleko 150 miliona kilometara pa je njegov gravitacioni uticaj na čoveka na Zemlji samo 0,06% gravitacionog uticaja koji Zemlja ima na čoveka.
Gravitacioni uticaj Meseca je još manji usled kombinacije mala masa-velika udaljenost i iznosi tek 0,00035%, a najveća planeta u Sunčevom sistemu – Jupiter kada je najbliža Zemlji ima uticaj od svega 0,0000037% uticaja koji na čoveka vrši Zemlja. Ako bi doktor koji porađa bio malo pozamašniji, sa nekih 100 kilograma (radi lakšeg računanja), on bi samim tim imao 10 puta veći gravitacioni uticaj na bebu u odnosu na uticaj koji Mars ima u tom momentu. Dakle, kretale se planete uobičajeno ili retrogradno, matematika i fizika su neumoljive, to apsolutno nikako ne utiče na pojedinca na Zemlji.
Čak i ako zanemarimo ono što je Njutn definisao još u 17. veku i uzmemo da planete ipak imaju uticaj, interesantno je da se Uran, Neptun i bivša planeta Pluton veoma retko sreću u astrologiji, iz prostog razloga što su otkrivene u skorije vjeme. Veoma mala zastupljenost u proricanju je i usled nemogućnosti lociranja ovih nebeskih tela bez teleskopa, za razliku od ostalih koje su se mogle videti golim okom. Da ne pominjemo to što se u proračun ne uzimaju brojne patuljaste planete (Eris je veličine Plutona), brojni asteroidi ili komete koji znaju prići jako blizu Zemlji, a sličnog su sastava kao planete. Ako na naše sudbine utiču nebeska tela bez obzira na udaljenost, onda bi u kalkulaciju morali ubaciti i preko 5.000 vansolarnih planeta koje su otkrivene do sada, što dodatno pojačava besmisao ovakvih proračuna.
Nabrajajući sve ove činjenice koje astrologiji ne idu u prilog, ostaje pitanje kako je uopšte preživela hiljade godina i opstala do današnjeg dana. Vavilonsko učenje o nebu se proširilo prvo po antičkičkom svetu i Rimskom carstvu pa je izdržalo pojavu i judaizma, hrišćanstva i islama. Očigledno je čovekova potreba da zna svoju budućnost i za šta je predodređen, te koja je njegova uloga na ovom svetu, bila jača čak i od neospornih činjenica koje su govorile da je to prevaziđeno učenje.
Freska Isusa u krugu zodijaka iz 17. veka, pravoslavni hram Svetišoveli u Gruziji (Wikipedia).
No, astrologiju stoga treba posmatrati kao jednu etapu, kao jednu kariku u evoluciji nauke do današnjeg doba. Razumljivo je šta je astrologija značila u Vavilonu i zašto je došlo do njenog uspona, ali je manje razumljivo da opstaje i danas, nekoliko hiljada godina kasnije, uz sva moguća nova saznanja. Vavilonske greške i pogrešne pretpostavke su opravdane – mehanika kretanja nebeskih tela i neki prirodni zakoni su bili nepoznati do pre nekoliko vekova. Danas znanja koja ruše temelje astrologije se dobijaju već u osnovnoj školi.
Astrologija je danas besmislena zabava, ali i ozbiljan biznis (Pixabay)
Ipak, astrologija je i dalje živa i svakodnevno napada sa radio-stanica, portala, društvenih mreža i usled evolucije u formi nešto manje kroz štampane medije. Izrade natalnih karti, vidoviti voditelji TV emisija, veb astrolozi na društvenim mrežama su svakodnevna pojava i naročito dolaze do izražaja u primitivnijim, manje upućenim i manje obrazovanim društvima. Razne tegobe u životu, loše zdravlje, siromaštvo su neki od najčešćih razloga za bekstvo od racionalnog u neki mistični i svet sujevjerja. Ili jednostavno neprihvatanje odgovornosti za svoj život, te prebacivanje odgovornosti na neku već predodređenu sudbinu.
Da se radi o ozbiljnim brojkama govori i podatak da je u 2021. godini astrološko tržište nosilo 12,8 milijardi dolara s procenom da će do 2031. godine dostići 22,8 milijardi. Ovako veliki biznis se oslanja na pojavu koja je poznata kao pristrasnost potvrde i u suštini predstavlja fenomen iz psihologije koji kaže da pojedinci ocenjuju kao veoma tačne lične opise i analize ličnosti koji su uopšteni i mogu se odnositi na veliki broj ljudi (dnevni horoskop je isti za 650 miliona ljudi na planeti). Današnji glavni igrači na tržištu su, uglavnom, američke kompanije koje izrađuju softvere koji generišu milionske prihode. I astrologija se digitalizovala i sada se usluge nude preko Zoom aplikacije, video-poziva ili striminga ne bi li se dobacilo do što većeg broja korisnika.
S obzirom da je za astrološke usluge potrebno mnogo podataka od korisnika, sve je češća i prodaja ličnih informacija korisnika trećim stranama što svakako predstavlja dodatni problem. Same natalne karte i horoskope ne prave ljudi već ih generiše AI softver. Bilo kako bilo, najveći broj ljudi koji samo pročitaju dnevni horoskop radi to više iz zabave, no jednaka zabava bi bila pročitati i sastav tečnosti za pranje stakla, uz ogradu da ovo drugo možda ima više uticaja na naš život.
(Astronomski magazin)
