СУНЧЕВА АВЛИЈА

И МАРС ИМА КИСЕОНИК

NASA/JPL/Caltech

Инструмент величине тостера који је Насин ровер „Истрајни понео успео је да ретку и токсичну атмосферу Црвене планете претвори у кисеноник.

Научници верују да је овај историјски успех још један корак на путу ка будућем присуству људи на нашој суседној планети. Америчка свемирска агенција Наса се похвлила још једним историјским успехом од када је ровер „Истрајни (Perseverance) приспео на површину Марса 18. фебруара. Насин робот „Истрајни на себи носи и инструмент величине тостера назан Mars Oxygen In-Situ Resource Utilization Experiment – MOXIE који је требало да атмосферу на повришини Марса богату угљен-диоксидом, претвори у кисеноник. MOXIE је 20. априла извршио свој задатак.

Иако је ово тек само део експеримента, поемнути резултати би могли да отворе пут да нешто што се до сада третирало као научна фантастика, постане научна чињеница која ће омогућити да се кисеоник издваја и складишти на Марсу. Овај кисеоник би неки будући астронаути могли да користе као ракетно гориво за полетање са Црвене планете. Такви уређаји, такође, једног дана могу да обезбеде и ваздух потребан за дисање самих астронаута.

Одлазак људи на Марс

„Ово је пресудан први корак у претварању угљен-диоксида у кисеоник на Марсу, нводи Џим Ројтер, један од руководилаца овог пројетка. „MOXIE има још много посла, али резултати овог експеримента обећавају да идемо ка нашем циљу да једног дана и људи стигну на Марс. Кисеоник није само оно што удишемо. Ракетно гориво је зависно од кисеоника, а будући истраживачи ће зависити од производње погонског горива на Марсу како би могли да се врате кући, додаје Ројтер.

MOXIE је иначе дизајниран да производи тек око 10 грама кисеоника на сат, али неки будући генератор који ће радити на овом принципу, могао би да из атмосфере издвоји много већу количину.

Иначе, атмосфера Марса која се састоји од 96 процената угљен-диоксида. Поред тога, сто пута је ређа од Земљине, тако да чак и да је истог састава као наш ваздух, људи не би могли да преживе. Уз то, према проценама стручњака за повратак четворице астронаута на Земљу требало би око 25 тона кисеоника. Пошто је изузетно скупо превозити било шта до Марса, а ракете имају ограничен капацитет резервоара, сваки грам је изузетно важан.

Шест грама за сат

После двосатног загревања, MOXIE је почео да производи кисеоник брзином од шест грама на сат. Експеримент је два пута прекидан да би се проценило стање инструмента, али после сат времена рада добијено је око 5,4 грама кисеоника, довољно, рецимо, да астронауту обезбеди 10 минута норалне активности.


Ровер „Истрајни

MOXIE је иначе дизајниран да производи тек око 10 грама кисеоника на сат, али неки будући генератор који ће радити на овом принципу, могао би да из атмосфере издвоји много већу количину. Предвиђено је да MOXIE током године обави још најмање девет експеримената и тестира своје могућности током различитих доба дана, као и годишњих доба. MOXIE ради тако што одваја атоме кисеоника од молекула угљен-диоксида, који се састоје од једног атома угљеника и два атома кисеоника. Отпадни производ, угљен-моноксид, испушта се назад у атмосферу Марса.

За овај поступак је потребна веома висока температура од око 800 степени Целзијуса, а како би издржао толику температуру MOXIE је направљен од материјала отпорних на топлоту. „MOXIE није само први инструмент за производњу кисеоника у другом свету, наглашава Труди Кортес, директорка технолошког програма, већ је то прва технологија ове врсте која ће будућим мисијама помоћи да „живе ван Земље и користе елементе из окружења других светова, односно да производе потребне ресурсе на лицу места.

(Извор РТС)

О аутору

Stanko

Оставите коментар