И ВИНЧАНЦИ СУ РАТОВАЛИ

Веровало се да у винчанској култури влада мир и благостање. Шта археологија има на то да одговори?

Ранији истраживачи су веровали да у винчанској култури влада мир без насиља и сукоба. Па чак и међу неким данашњим археолозима можемо чути како су становници винчанске културе „живели у благостању”. Међутим, није све тако бајно било у неолиту централног Балкана. Иако су старији истраживачи веровали да је у винчанској култури владао мирни период без сукоба, археолошка ископавања старих и нових локалитета су навела на сумњу. У студији из 2013., објављеној у GSAD 29, аутор рада је показала како се археолошки могу идентификовати трагови насиља у касном неолиту.

Намена утврђених насеља

За значајан број винчанских локалитета, уз помоћ геофизичких снимања, утврђено је да су била ограђена, односно утврђена (ровови, палисаде, сухозид). Улога ових утврда је тумачена различито-заштита од животиња или поплава, или чак као показатељ друштвене раслојености. Ипак једна од логичнијих интерпретација била би да су утврђења служила за заштиту од непријатеља. Временом се њихов број знатно повећао.

Реконструкција заштите насеља на Ујвару у Румунији (Drasovean and Schier 2010, fig. 16)

Недавна ископавања и геофизичка снимања Орешковице-Селиште код Петровца на Млави показала су постојање одбрамбеног вишеструког рова. Ово утврђење спада у најстарије ограђено и утврђено документовано насеље из периода винчанске културе (5200. година п.н.е.). Група аутора рада о Орешквици је истакла да се ради о дефанзивним утврдама.

Оружје и оруђе

Један од доказа сукоба међу људима су остаци оружја и оруђа на винчанским локалитетима од различитих материјала. Оружје је могло да се користи у лову али и у сукобу. Оруђе је исто тако могло да се употреби као оружје у случају насиља.

Занимљиви су налази глинених кугли са локалитета касног неолита на Балкану. Јављају се често, и то у кућама, а њихова употреба је различито тумачена. Археолог Џон Чепмен ове налазе интерпретира као пројектиле (праћке) за одбрану насеља и сврстава их у оружје/оруђе. То би били предмети који би послужили при нападу или одбрани.

Људски скелети

Људски скелетни остаци као показатељи насиља би додатно олакшали недоумице. Нажалост, скелетних остатака у винчаској култури, у односу на број откривених насеља, има јако мало. Познате су само две некрополе. У Ботошу код Зрењанина је откривена некропола са 17 покојника, али антрополошка анализа није обављена. На Гомолави су били сахрањени само мушкарци, као и дечаци (26 покојника). Анализа није показала трагове насиља. На истој некрополи пронађена је јама у којој су, вероватно, била два тела бачена и потом закопана. Можда су били убијени, били заражени неком болешћу или једноставно нису припадали заједници на неки други начин.

Појединачни укопи делова скелета су пронађени на Винчи. Недавно је „поново” откривена и доња људска вилица са Плочника у депоу Народног музеја у Београду. На основу старе документације утврђено је да пронађена у насељу у сонди под пепелом и гаром. Друга људска кост (фемур) са Плочника залутала је међу животињским костима. На бутној кости су примећени трагови горења и ломљења. Такође су људски остаци проналажени и у рововима. Иако нема довољно покојника како би се насиље потврдило, опхођење према покојницима (бачени у јами, бачени делови скелета у рововима) може навести на такво размишљање.

Остаци горелих кућа

Још један индикатор који може указати на сукобе у винчанској култури јесу остаци горелих кућа у пожару. До прекида живота у касном неолиту дошло се нагло и он је обележен великим пожарима. Већина каснонеолитских насеља страдала је у пожару, што је са једне стране омогућило да се очувају подови, доњи делови зидова кућа, као и остали непокретни и покретни предмети унутар тих кућа.

Остаци гореле винчанске куће на Ујвару, Румунија (Draseovean and Schier 2010, fig. 10)

У научним круговима постоји мишљење да су куће спаљиване намерно за потребе неког ритуала или чак случајно. Трећа теорија је да су куће спаљене као резултат насилних напада. После овог феномена, носиоци винчанске културе нестају, а њихова насеља се не обнављају.

Уколико су наведени примери тачни и ако потврђују да се у неком тренутку у винчанској култури догодио сукоб или насиље, то додатно наводи на питање разлога насиља. Често су то економски и демографски фактори који повлаче једне за другим. Економски би били борба за ресурсима, а демографски разлози су везани за повећани наталитет и потребом за већом насељивом површином или конкуренција за ресурсима. Све ово може довести до сукоба међу суседним насељима.

(Извор Све о археологији)