Научници напокон потврдили оно што се дуго сумњало: У густим шумама откривена давно помињана цивилизација.
Научници су још из извештаја шпанских мисионара читали о заједницама које живе у удаљеним и неприступачним деловима Амазонског басена, све до сада то су биле само слутње. Помоћу технологије ласерског скенирања (LiDAR) из хеликоптера, дошли су до спектакуларног открића разгранате мреже до сада непознатих насеља које је изградила „изгубљена” предколумбовска цивилизација. Ово откриће је ставило тачку на дугогодишњу расправу међу научницима да ли је густа Амазонска шума у региону Љанос де Мохос била дом великих популација.
Најновија студија објављена у часопису Nature, сугерише да је мистериозни народ Kазараба највероватније био бројниији него што се раније мислило и да су развили јединствену цивилизацију која је била прилагођена суровом окружењу. Малобројне информације које су познате о овом народу из џунгле говоре да су овде живели у периоду између 500. и 1400. године.
И поред свих сурових околности и окружења које је непогодно за живот, шпански мисионари из 16. века су пронашли и забележили изоловане заједнице које су тамо живеле. Из тог разлога су научници све време сумњали да у густим шумама Амазона постоје остаци изгубљене цивилизације.
За потребе студије, истраживачи су користили специјализовани мултисензорски систем из ваздуха помоћу којег се на хиљаде инфрацрвених ласерских зрака у секунди одбијало о терен креирајући тродимензионални модел стурктуре тла. Тако је избегнут проблем густе вегетације која блокира пут ка удаљеним и неистраженим деловима. А испод густе вегетације, научници су нашли оно о чему се годинама спекулисало. Откривено је неколико непознатих насеља унутар мреже путева, насипа и канала који су спајали два већа насеља – Kотоца и Ландивар.
Неприступачност терена овог подручја условљена је низијском тропском саваном на југозападу Амазонског басена. Сваке године овде долази до смена влажне и суве сезоне – у најсушнијим месецима нема кише, али током кишне сезоне између новембра и априла велики део области је поплављен месецима. Међутим, и поред свих сурових околности и окружења које је непогодно за живот, шпански мисионари из 16. века су пронашли и забележили изоловане заједнице које су тамо живеле. Из тог разлога су научници све време сумњали да у густим шумама Амазона постоје остаци изгубљене цивилизације, наводи археолог и аутор студије Хајко Прумерс.
Али тек са најновијом технологијом наука је дошла до доказа да су постојале „тропске урбане целине”. Ласерски зраци су открили да је постојало чак 24 насеља, која су могли да буду дом хиљадама људи. Спојена путевима и насипима, њихова структура је била у виду конценртичних кругова. Они су се простирали око два главна насеља – која су претходно била позната – али тек сад је откривен њихов прави обим.
Најјаснији доказ који указује на насељеност региона јесте, како аутор студије тврди, чињеница да су насеља била удаљена једна од других на око сат времена хода. Такође, археолози указују на повезаност Kотоке и Ландивара мрежом путева, а и на велике платформе на чијем врху се налазе огромне пирамиде, што говори да су ова два насеља били религијски центри. У овом тренутку религија овог народа је непозната, али на основу оријентације пирамида и неких претходно случајно откривених сахрана, научници претпостављају да су и они имали своје религијске праксе.
Све ово наводи на закључак да се мистериозна цивилизација суочила, сто година пре доласка Шпанаца, са несташицом воде која је довела до коначног цивилизацијског слома. Научници сумњају да су се њихови системи за наводњавања у великој мери ослањали на плавне воде и да се приликом дужег периода суше, систем показао као неодржив.
Kазарабе су по свему судећи имали неоубичајену праксу градње. Унутар ових насеља су нађене разгранате инфраструктуре канала и резервоара за воду. Заједно са путевима и наспима, мреже канала су спроведене у свим правцима из већих насеља и представљали су велику инвестицију у погледу природних ресурса и мобилизације радне снаге. Аутор студије Прумерс додао је и да је систем можда коришћен у сврху контоле сезонских поплава, а и да су неки од резервоара највероватније коришћени за узгој рибе.
Све ово наводи на закључак да се мистериозна цивилизација суочила, сто година пре доласка Шпанаца, са несташицом воде која је довела до коначног цивилизацијског слома. Научници сумњају да су се њихови системи за наводњавања у великој мери ослањали на плавне воде и да се приликом дужег периода суше, систем показао као неодржив. Ова и многе друге древне цивилизације, као нпр. Маје, потврдиле су постојање цивилизација и у регионима за које се некад сматрало да нису погодне за живот. Штавише, можда употреба сличних технологија у будућности доведе до још сличних открића, закључују научници.
(Извор Национална географија)
