Kамиј Нус је веома плодан истраживач, будући да је аутор око 180 објављених научних радова. И то у најпрестижнијим светским научним часописима.
По цитираности, налази се при самом врху. Још више запањује чињеница да су у питању радови из сасвим различитих и међусобно удаљених научних области: од астрофизике, преко молекуларне биологије до екологије. Међутим, није реч о вансеријском генију нити о „ренесансној личности” готово надљудских могућности.
Заправо, Kамиј Нус уопште није личност, већ фиктивни лик којег је измислила група француских истраживача и чије име намерно дописује на својим радовима, понекад без знања уредника часописа, да би указала на значај колективног подухвата у науци и протествовала против реформе француског законодавства о научним истраживањима. Наиме, одредбе овог француског закона предвиђају увођење нових врста привремених послова за истраживаче, што је наишло на велико неодобравање у научној заједници Француске.
„Стотине чланака учиниће ово име једним од најбољих научних аутора на свету”, каже се у саопштењу RogueESR, „што ће за последицу имати искривљење одређених библиометријских статистика и демонстрацију апсурдности индивидуалне квантитативне процене”.
Стога припадници поменуте групе, која себе зове RogueESR, последњих годину дана протествују против новог закона, истичући да ове промене прете академској слободи и сигурности радног места, а и да пренаглашавају индивидуална постигнућа тако што превелик фокус стављају на сцијентометријске критеријуме – попут броја радова и цитираности – приликом процене вредности неког истраживања, чиме се додатно нарушава истраживачка култура. Током протествовања, пала им је на памет занимљива, субверзивна идеја: шта ће се догодити ако кришом додају име фиктивног истраживача на своје ауторске листе?
(Wikipedia)
„Стотине чланака учиниће ово име једним од најбољих научних аутора на свету”, каже се у саопштењу RogueESR, „што ће за последицу имати искривљење одређених библиометријских статистика и демонстрацију апсурдности индивидуалне квантитативне процене”. Група се одлучила за име Kамиј, јер је родно неутрално и у вези је с политичким протестима у Француској, а презиме Нус је, заправо, игра речи, пошто на француском она значи „ми” (nous), док је на старогрчком означавала „разум” (νοῦς или νόος).
Kако пише амерички магазин Science, име Kамиј Нус требало би да јавно репрезентује вредности за које се залажу истраживачи. Француски физичар Жан-Филип Лансберг, који је дописао име Kамиј Нус на раду који је објавио у часопису Physics Letters B, истиче да је ово име „елегантан и безазлен начин протеста”, и да је он једна врста лукавштине којом се разоткривају мане конвенција о ауторству у науци. Он је један од оних који, приликом слања рада, нису известили уреднике часописа да Нус није права особа.
Због тога су неки научни часописи покренули истрагу с намером да назначе радове на којима је Нус, да уклоне ово име или одбију читав рад. Тако је часопис Physical Review B, у којем је објављен рад који потписује и Kамиј Нус, објавио исправку уз наводе да је укључивање фиктивних аутора супротно политици часописа, те да ће ово име бити уклоњено.
Да не би долазило до тога да радови накнадно трпе корекције или бивају одбијени, RogueESR сад експлицитно позива и охрабрује истраживаче да објасне уредницима шта симболизује Нус на ауторској листи њиховог рада. Многим уредницима из Француске ова идеја је сасвим прихватљива, каже за Science један од припадника RogueESR, али међународни часописи немају баш толико разумевања.
У једном случају, група математичара одлучила је да повуче рад са разматрања за објављивање у часопису Proceedings of the Royal Society of Edinburgh Section A, након што је уреднички борд истакао да Нус не може бити један од аутора. У другом случају, како пише Science, један од уредника часописа Solar Physics није дозволио да Нус буде један од потписаних аутора јер, како наглашавају стандарди о ауторству Kомитета задуженог за етику објављивања на које се овај уредник позива, сваки аутор мора да пружи значајан допринос раду и преузме одговорност за његов садржај.
На овакве етичке примедбе Лансберг одговара тако што истиче да, на пример, у његовој научној области – физици елементарних честица – дуге листе аутора онемогућавају да сваки од њих на смислен начин преузме одговорност за истраживање. Он додаје да управо Нус показује да су ови стандарди за ауторство, и метрика која се у њима користи, неодговарајући и сиромашни, чак и апсурдни.
С друге стране, Лиса Расмусен, биоетичарка са Универзитета Северна Kаролина (САД), каже за Science да су колективни циљеви отворене и колаборативне науке заиста за свако поштовање, а и да постоје добри разлози да се доведу у питање постојећи стандарди који дефинишу научно ауторство. Међутим, како закључује ова научница, „није ми само јасно због чега вам је потребан овај аутор да бисте остварили била шта од тога”.
(Извор Данас)
