Мушкарци и жене углавном оседе у тридесетим, а коса њихових родитеља би могла да им да назнаке када ће отприлике почети да седе. Иако много тога зависи од старења и генетике, стрес овде игра велику улогу.
Научници кажу да су можда открили зашто стрес утиче на то да коса побели, али и начин којим се може зауставити без фарбања. На тестовима спроведеним на мишевима, матичне ћелије које контролишу боју коже и косе оштећене су због претрпљеног бола. Мишеви црног крзна постали су бели за само неколико недеља. Амерички и бразилски научиници кажу да је овај пут вредан даљег истраживања како би се пронашао лек који ће спречити губитак боје косе током старења. Мушкарци и жене углавном оседе у тридесетим, а коса њихових родитеља би могла да им да назнаке када ће отприлике почети да седе. Иако много тога зависи од старења и генетике, стрес овде игра велику улогу.
„Након само неколико дана, пигмент из матичних ћелија је у потпуности нестао.
„Једном када га изгубите, не можете да га регенеришете, штета је трајна.”
Али научницима није у потпуности јасно како стрес делује на косу. Научници који су радили студију, објављену у часопису Природа, са универзитета Сао Паоло и Харвард верују да је ово повезано са хормоном меланоцитом, који производи меланин и који је одговоран за боју косе и коже. И док су вршили експерименте на мишевима, наишли су на још доказа. „Сада сигурно знамо да је стрес одговоран за ову специфичну промену коже и косе”, каже професорка Ја-Чијех Хсу са универзитета Харвард. Бол код мишева покренула је ослобађање адреналина и кортизола, убрзавајући рад срца и пораст крвног притиска, који утичу на нервни систем и изазивају стрес. Овај процес исцрпљује матичне ћелије које су производиле меланин у фоликулама косе.
„Знала сам да је стрес лош за тело”, рекла је професорка. „Али штетност стреса коју смо открили није ни приближно ономе што смо замишљали. „Након само неколико дана, пигмент из матичних ћелија је у потпуности нестао. „Једном када га изгубите, не можете да га регенеришете, штета је трајна.”
У другом експерименту, научиници су открили да би могли да зауставе ову промену, тако што би дали мишу лек за регулисање крвног притиска. Kада се упоређени гени миша који су у боловима са мишевима који нису, откривен је протеин који утиче на оштећење матичних ћелија од стреса. Kада овај протеин, циклин-зависна кината (CDK) буде потиснут, лечење би зауставило промену боје крзна.
Ово сазнање је научницима отворило нови пут ка открићу лека и спречавању појаве беле косе. „Ови налази нису лек, нити они лече седу косу”, рекала је професорка Хсу за Би-Би-Си. „Наше истраживање спроведено на мишевима је само почетак дугог пута ка проналаску лека који може помоћи људима. Али свакако смо стекли слику о томе како стрес може утицати и на друге делове тела”, рекла је.
(Извор Би-Би-Си)
