Шездесет посто врста кактуса затећи ће се у мање гостољубивим климама у деценијама која долазе како јача глобално загревање, према резултатима новог истраживања које доводи у питање уврежене претпоставке да ће те пустињске биљке просперирати када буде топлије. До 2070. године до 90 посто врста кактуса могло би бити изложено изумирању због климатских промена, губитка станишта и других узрока стреса, три пута више него сада, истичу научници у чланку објављеном у часопису Nature Plants.
Готово 1.500 врста кактуса које су се прошириле америчким континентом расте у разноликим климама, од пустиња у низијама до високих Анда, од крајње сувих екосистема до влажних тропских шума. Међу жариштима биоразноликости у којима се налази много врста кактуса с пуно примерака су средишњи Мексико и бразилска атлантска шума.
Да би проверили хоће ли кактусима користити топлији свет с више суша, научници на челу с Мајклом Пиллетом са Универзитета у Аризони проучили су податке о више од 400 врста и тестирали моделе који показују како би им могло бити средином столећа и касније у различитим сценаријима кад је реч о емисијама гасова стаклене баште. Открића су указала на „песимистичнију будућност”. Главна претња у овом тренутку јесте ширење пољопривреде, уз уништавање тла, губитак биоразноликости и сакупљање у различите сврхе.
И без климатских промена, кактуси су „једна од најугроженијих група организама на планети”, истакли су истраживачи, упозоривши да више од 30 посто врста кактуса под претњом изумирања. Према умереном сценарију кад су у питању емисије гасова стаклене баште у складу са садашњим политикама, глобално загревање такође ће ускоро бити значајна претња. „Наши резултати сугеришу да ће климатске промене постати главни покретач ризика за изумирање кад су у питању кактуси и 60 до 90 посто врста обухваћених истраживањем биће погођено глобалним загревањем.
За четири до пет десетлећа готово 25 одсто врста кактуса могло би се налазити у климама на које нису навикле. Ранија истраживања указала су на отежану фотосинтезу ако глобална температура порасте за само два Целзијусова степена. Просечна температура на површини Земље, укључујући океане, већ је за 1,1 степен виша него у индустријско доба, а на копну око 1,7.
(Извор Индекс)
