Без обзира на све невоље и препреке у рату за чипове, Кина ће постати незаобилазно технолошко језгро Источне Азије. И то по свему судећи уз помоћ Јужне Кореје.
Пепе Ескобар
Хајде одмах да пређемо на ствар: без обзира да ли ће бити америчких санкција, Кина једноставно неће бити избачена са глобалног тржишта полупроводника. Можда никада нећемо сазнати стварну количину чипова коју „Хуавеј” има на располагању за производњу паметних телефона. Али најважнија ствар је да ће у наредних неколико година – сетите се да је стратегија Made in China 2025 и даље на снази – Кинези производити неопходну опрему за производњу чипова од 5 нанометара (nm) једнаког или чак бољег квалитета од оних који долазе сa Тајвана, из Јужне Кореје и Јапана.
Разговори са ИТ стручњацима из Русије, земаља АСЕАН-а и „Хуавеја” откривају основне стратегије која предстоји. Они објашњавају да оно што бисмо могли назвати ограничењима квантне физике спречава помак са чипова од 5nm на оне од 3nm. То значи да би наредни пробоји на том плану могли да дођу из других полупроводничких материјала и техника. А Кина је у том смислу практично на истом нивоу истраживања као Тајван, Јужна Кореја и Јапан.
Кинески научни пробој подразумевао би пресудни прелазак са силицијума на угљеник. Кинески истраживачи су у потпуности томе посвећени и практично спремни да свој лабораторијски рад претворе у индустријску производњу.
Поред тога, не постоји јаз у знању – или проблем у комуникацији – између кинеских и тајванских инжењера. А доминантни начин функционисања остаје систем ротирајућих врата (ситуација у којој се запослени не везују за једну компанију или локацију, већ учестало мењају место запослења). Кинески научни пробој подразумевао би пресудни прелазак са силицијума на угљеник. Кинески истраживачи су у потпуности томе посвећени и практично спремни да свој лабораторијски рад претворе у индустријску производњу.
Паралелно са тим, Кинези раде на томе да фотолитографски поступак производње нанометарских чипова – који привилегује Американце – замене новим и другачијим поступком који би погодовао производњи мањих и јефтинијих чипова. Кинези ће у том процесу куповати све могуће компаније које се баве било којом фазом производње чипова, без обзира на трошкове, а паралелно са тиме водеће америчке компаније за производњу полупроводника – попут „Квалкома” – чиниће све што могу да заобиђу санкције и наставе да снабдевају „Хуавеј” чиповима, као што је већ случај са „Интелом” и АМД-ом.
„Хуавејева” игра
Што се тиче „Хуавеја”, та компанија пуно улаже у веома блиске истраживачко-развојне односе са Русијом, регрутујући неке од најбољих технолошких талената из те земље, познате по добрим резултатима из математике и физике и ригорозном дизајенерском раду. Добар пример је „Хуавејева” куповина руске компаније за препознавање лица „Вокорд” која се догодила 2019. године. Неки од најбољих технолошких стручњака у Јужној Кореји су Руси. Хуваеј је такође основао „Иновациони центар за 5Г екосистем” у Тајланду – први те врсте у земљама АСЕАН-а.
Средњерочно посматрано, „Хуавејева” стратегија за првокласне паметне телефоне – који користе чипове од 7nm – биће да уступе пословање другим кинеским играчима, као што су „Шаоми”, OPPO и VIVO, те да потом прикупе накнаде за патенте и да тако чекају неизбежни кинески научни пробој у производњи чипова, истовремено настављајући да производе 5Г опрему, за коју има довољно чипова.
„Хуавејев” истраживачки центар у Отави (Ројтерс)
Стручњаци са којима сам разговарао сматрају да је „Хуавејев” оперативни систем „хармони” ефикаснији од „андроида”, те да ради на мање захтевним чиповима. Са експанзијом 5Г мреже, већина операција на паметним телефонима биће обављана на клауд серверима. До краја 2020. године, најмање 300 градова широм Кине биће покривено 5Г мрежом. „Хуавеј” ће се концентрисати на производњу декстоп рачунара и дигиталних екрана. Ови рачунари ће се испоручивати са кинеским процесором „купенг920”, а покретаће их кинески „обједињени оперативни систем” (UOS).
То је „линукс” систем развијен од стране кинеског „Јунион тека” (Union Tech) по наруџбини Пекинга како би се – ево у чему је ствар – заменио „Мајкрософов” оперативни систем „виндоус”. Ови рачунари се неће продавати широј јавности: њима ће бити опремљене владине канцеларије у Кини на вишим и нижим нивоима. Није ни чудо што се у ИТ круговима врти прича да би било паметно уложити новац у кинески Инвестициони фонд за чипове, будући да ће његова вредност много порасти након великих технолошких пробоја који се очекују пре 2025. године.
Источноазијско језгро
Без обзира на све невоље и препреке у рату за чипове, Кина ће постати незаобилазно технолошко језгро Источне Азије – региона који обухвата земље АСЕАН-а, североисточну Азију и источни Сибир, укључујући обе Кореје. Ово је тврдо чвориште надолазећег Регионалног свеобухватног економског партнерства (RCEP) – највећег споразума о слободној трговини на свету – који би требало да буде потписан до 2021. Индија се одлучила за самоискључење из RCEP – које је у геоекономском смислу осуђује на улогу периферне силе. За разлику од ње Јужна Кореја појачава интеграцију са АСЕАН-ом и североисточном Азијом.
Природна последица тога је, између осталог, и то што источна Азија пријављује 3,46 пута више патената од Сједињених Држава.
Технолошко језгро источне Азије биће у средишту глобалног производног, интегришући најбоље концепције науке и технологије са најбољим специјалистима за производњу, раштрканим по свим чвориштима глобалног ланца снабдевања. Природна последица тога је, између осталог, и то што источна Азија пријављује 3,46 пута више патената од Сједињених Држава. А то нас доводи до врло посебног случаја „Самсунга”. „Самсунг” повећава своје истраживачко-развојне напоре да би што пре нашао начин да заобиђе америчку технологију.
Када јужнокорејски председник Мун буде појачао своје напоре за званичним постизањем споразума о крају Корејског рата, то би требало да иде у тандему са свеобухватним споразумом „Самсунга” и „Хуавеја” о технолошкој сарадњи. Овај двоструки потез требало би да Јужну Кореју избави из снажног америчког загрљаја. Пажњи руководства у Пекингу не промиче ни да појава Јужне Кореје као све јачег геополитичког и геоекономског актера у источној Азији мора бити нераскидиво повезана са приступом Кине следећој генерацији чипова.
Дакле, пресудан геополитички и геоекономски процес у наредних неколико година биће постепено привлачење Сеула у сферу утицаја Пекинга, као неке врсте високотехнолошке придружене силе, а све то играјући на карту стварања Корејске федерације (односно уједињење две Кореје). Ово је нешто о чему се прича сваке године, на највишем нивоу, на Источном економском форуму у Владивостоку.
Ванг Хуијао из Центра за Кину и глобализацију са седиштем у Пекингу примећује да Кина и Јужна Кореја већ имају споразум о слободној трговини и „да ће започети другу фазу преговора за успостваљање новог механизма кинеско-јужнокорејске економске сарадње, која се брзо развија”.
Седиште „Самсунга” у Сеулу (Jeon Heon-Kyun/EPA)
Следећи – изузетно тежак – корак биће успостављање кинеско-јапанског механизма слободне трговине. А онда и ближег кинеско-јапанско-јужнокорејског механизма. RCEP је само први корак. Дуг је пут до 2049. године. Али сви знају у ком правцу дува ветар. (Кинеско руководство је јавно објавило план према којем НР Кина до 2049. године треба да постане водећа светска сила).
(Извор Нови Стандард)
