ARGUSOV POGLED

KINA-SAD: RAT ZA ČIPOVE

Nikkei Asia

Bez obzira na sve nevolje i prepreke u ratu za čipove, Kina će postati nezaobilazno tehnološko jezgro Istočne Azije. I to po svemu sudeći uz pomoć Južne Koreje.


Pepe Eskobar

Hajde odmah da pređemo na stvar: bez obzira da li će biti američkih sankcija, Kina jednostavno neće biti izbačena sa globalnog tržišta poluprovodnika. Možda nikada nećemo saznati stvarnu količinu čipova koju Huavej ima na raspolaganju za proizvodnju pametnih telefona. Ali najvažnija stvar je da će u narednih nekoliko godina – setite se da je strategija Made in China 2025 i dalje na snazi – Kinezi proizvoditi neophodnu opremu za proizvodnju čipova od 5 nanometara (nm) jednakog ili čak boljeg kvaliteta od onih koji dolaze sa Tajvana, iz Južne Koreje i Japana.

Razgovori sa IT stručnjacima iz Rusije, zemalja ASEAN-a i Huaveja otkrivaju osnovne strategije koja predstoji. Oni objašnjavaju da ono što bismo mogli nazvati ograničenjima kvantne fizike sprečava pomak sa čipova od 5nm na one od 3nm. To znači da bi naredni proboji na tom planu mogli da dođu iz drugih poluprovodničkih materijala i tehnika. A Kina je u tom smislu praktično na istom nivou istraživanja kao Tajvan, Južna Koreja i Japan.

Kineski naučni proboj podrazumevao bi presudni prelazak sa silicijuma na ugljenik. Kineski istraživači su u potpunosti tome posvećeni i praktično spremni da svoj laboratorijski rad pretvore u industrijsku proizvodnju.

Pored toga, ne postoji jaz u znanju – ili problem u komunikaciji – između kineskih i tajvanskih inženjera. A dominantni način funkcionisanja ostaje sistem rotirajućih vrata (situacija u kojoj se zaposleni ne vezuju za jednu kompaniju ili lokaciju, već učestalo menjaju mesto zaposlenja). Kineski naučni proboj podrazumevao bi presudni prelazak sa silicijuma na ugljenik. Kineski istraživači su u potpunosti tome posvećeni i praktično spremni da svoj laboratorijski rad pretvore u industrijsku proizvodnju.

Paralelno sa tim, Kinezi rade na tome da fotolitografski postupak proizvodnje nanometarskih čipova – koji privileguje Amerikance – zamene novim i drugačijim postupkom koji bi pogodovao proizvodnji manjih i jeftinijih čipova. Kinezi će u tom procesu kupovati sve moguće kompanije koje se bave bilo kojom fazom proizvodnje čipova, bez obzira na troškove, a paralelno sa time vodeće američke kompanije za proizvodnju poluprovodnika – poput Kvalkoma – činiće sve što mogu da zaobiđu sankcije i nastave da snabdevaju Huavej čipovima, kao što je već slučaj sa Intelom i AMD-om.

„Huavejeva igra
Što se tiče Huaveja, ta kompanija puno ulaže u veoma bliske istraživačko-razvojne odnose sa Rusijom, regrutujući neke od najboljih tehnoloških talenata iz te zemlje, poznate po dobrim rezultatima iz matematike i fizike i rigoroznom dizajenerskom radu. Dobar primer je Huavejeva kupovina ruske kompanije za prepoznavanje lica Vokord koja se dogodila 2019. godine. Neki od najboljih tehnoloških stručnjaka u Južnoj Koreji su Rusi. Huvaej je takođe osnovao „Inovacioni centar za 5G ekosistem u Tajlandu – prvi te vrste u zemljama ASEAN-a.

Srednjeročno posmatrano, Huavejeva strategija za prvoklasne pametne telefone – koji koriste čipove od 7nm – biće da ustupe poslovanje drugim kineskim igračima, kao što su Šaomi, OPPO i VIVO, te da potom prikupe naknade za patente i da tako čekaju neizbežni kineski naučni proboj u proizvodnji čipova, istovremeno nastavljajući da proizvode 5G opremu, za koju ima dovoljno čipova.


„Huavej
ev istraživački centar u Otavi (Rojters)

Stručnjaci sa kojima sam razgovarao smatraju da je Huavejev operativni sistem harmoni efikasniji od androida, te da radi na manje zahtevnim čipovima. Sa ekspanzijom 5G mreže, većina operacija na pametnim telefonima biće obavljana na klaud serverima. Do kraja 2020. godine, najmanje 300 gradova širom Kine biće pokriveno 5G mrežom.Huavej će se koncentrisati na proizvodnju dekstop računara i digitalnih ekrana. Ovi računari će se isporučivati sa kineskim procesorom kupeng920, a pokretaće ih kineski objedinjeni operativni sistem (UOS).

To je „linuks sistem razvijen od strane kineskog Junion teka (Union Tech) po narudžbini Pekinga kako bi se – evo u čemu je stvar – zamenio Majkrosofov operativni sistem vindous. Ovi računari se neće prodavati široj javnosti: njima će biti opremljene vladine kancelarije u Kini na višim i nižim nivoima. Nije ni čudo što se u IT krugovima vrti priča da bi bilo pametno uložiti novac u kineski Investicioni fond za čipove, budući da će njegova vrednost mnogo porasti nakon velikih tehnoloških proboja koji se očekuju pre 2025. godine.

Istočnoazijsko jezgro
Bez obzira na sve nevolje i prepreke u ratu za čipove, Kina će postati nezaobilazno tehnološko jezgro Istočne Azije – regiona koji obuhvata zemlje ASEAN-a, severoistočnu Aziju i istočni Sibir, uključujući obe Koreje. Ovo je tvrdo čvorište nadolazećeg Regionalnog sveobuhvatnog ekonomskog partnerstva (RCEP) – najvećeg sporazuma o slobodnoj trgovini na svetu – koji bi trebalo da bude potpisan do 2021.
Indija se odlučila za samoisključenje iz RCEP – koje je u geoekonomskom smislu osuđuje na ulogu periferne sile. Za razliku od nje Južna Koreja pojačava integraciju sa ASEAN-om i severoistočnom Azijom.

Prirodna posledica toga je, između ostalog, i to što istočna Azija prijavljuje 3,46 puta više patenata od Sjedinjenih Država.

Tehnološko jezgro istočne Azije biće u središtu globalnog proizvodnog, integrišući najbolje koncepcije nauke i tehnologije sa najboljim specijalistima za proizvodnju, raštrkanim po svim čvorištima globalnog lanca snabdevanja. Prirodna posledica toga je, između ostalog, i to što istočna Azija prijavljuje 3,46 puta više patenata od Sjedinjenih Država. A to nas dovodi do vrlo posebnog slučaja Samsunga. Samsung povećava svoje istraživačko-razvojne napore da bi što pre našao način da zaobiđe američku tehnologiju.

Kada južnokorejski predsednik Mun bude pojačao svoje napore za zvaničnim postizanjem sporazuma o kraju Korejskog rata, to bi trebalo da ide u tandemu sa sveobuhvatnim sporazumom Samsunga i Huaveja o tehnološkoj saradnji. Ovaj dvostruki potez trebalo bi da Južnu Koreju izbavi iz snažnog američkog zagrljaja. Pažnji rukovodstva u Pekingu ne promiče ni da pojava Južne Koreje kao sve jačeg geopolitičkog i geoekonomskog aktera u istočnoj Aziji mora biti neraskidivo povezana sa pristupom Kine sledećoj generaciji čipova.

Dakle, presudan geopolitički i geoekonomski proces u narednih nekoliko godina biće postepeno privlačenje Seula u sferu uticaja Pekinga, kao neke vrste visokotehnološke pridružene sile, a sve to igrajući na kartu stvaranja Korejske federacije (odnosno ujedinjenje dve Koreje). Ovo je nešto o čemu se priča svake godine, na najvišem nivou, na Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku.

Vang Huijao iz Centra za Kinu i globalizaciju sa sedištem u Pekingu primećuje da Kina i Južna Koreja već imaju sporazum o slobodnoj trgovini i „da će započeti drugu fazu pregovora za uspostvaljanje novog mehanizma kinesko-južnokorejske ekonomske saradnje, koja se brzo razvija.


Sedište
Samsunga u Seulu (Jeon Heon-Kyun/EPA)

Sledeći – izuzetno težak – korak biće uspostavljanje kinesko-japanskog mehanizma slobodne trgovine. A onda i bližeg kinesko-japansko-južnokorejskog mehanizma. RCEP je samo prvi korak. Dug je put do 2049. godine. Ali svi znaju u kom pravcu duva vetar. (Kinesko rukovodstvo je javno objavilo plan prema kojem NR Kina do 2049. godine treba da postane vodeća svetska sila).

(Izvor Novi Standard)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar