Тим од девет научника објавио је недавно чланак, у којем објашњава да је славни Фредерик Шопен умро од перикардитиса, ретке компликације која се иначе појављује код оболелих од туберкулозе, иако од туберкулозе дефинитивно јесте боловао.
Након 168 година откривено од чега је славни композитор заиста умро, Иако се знало да је Фредерик Шопен годинама боловао од туберкулозе, најновије истраживање показало је да музички геније није умро од те болести.
Фредерик Шопен умро је 1849. године, у својој 40. години, а упркос томе што је као узрок смрти тада наведена туберкулоза, лекари и научници широм света расправљали су се око тога више од једног и по века.
„Закуните се да ћете ме отворити када
умрем, како ме не бисте сахранили живог”,
молио је Шопен док је умирао у Паризу.
Тим од девет научника објавио је недавно чланак у часопису The American journal of medicine, у којем објашњава да је славни композитор умро од перикардитиса, ретке компликације која се иначе појављује код оболелих од туберкулозе, иако од туберкулозе дефинитивно јесте боловао.
Овакво разјашњење узрока Шопенове смрти данас не би било могуће да није било његовог страха да га сахране живог, што у његово време није био редак случај и о чему се често расправљало. „Закуните се да ћете ме отворити када умрем, како ме не бисте сахранили живо”, молио је Шопен док је умирао у Паризу.
Шопеново срце провело је у тегли скоро цео
век, у Цркви Светог крста у Варшави, да би га,
пре него што ће црква страдати у разарању
града 1944, један СС-овац однео са собом.
Његова молба је услишена. Пре него што је сахрањен на гробљу Пер Лашез, лекари су му извадили срце. Његова сестра је срце затим у тегли с коњаком прокријумчарила у његову домовину Пољску, упркос контролама руских власти под којом је тада Пољска била.
Гроб у Паризу (Википедија)
Шопеново срце провело је у тегли скоро цео век, у Цркви Светог крста у Варшави, да би га, мало пре него што ће црква страдати у разарању града 1944, један СС-овац однео са собом, представљајући се као велики Шопенов обожавалац. Однео га је у Берлин, а нове немачке власти, тада ДДР-а, вратиле су срце као реликвију националног јунака, великана уметности, одмах након завршетка Другог светског рата.
У наредних неколико деценија шпекулисало се да је Шопен умро од цистичне фиброзе, од дефицијенција алфа 1 антитрипсина, од митралне стенозе, чак и од цирозе јетре. Дефицијенција алфа 1 антитрипсина је ретки генетски поремећај који носиоца гена чини осетљивим на плућне инфекције. Очувано Шопеново срце, међутим, из бројних разлога није анализирано још од 1945.
Група научника недавно је коначно добила јединствену прилику да Шопеново срце проучи изблиза. Драгоцени део тела великог композитора истраживачи су смели само да посматрају, без отварања тегле, и одмах су приметили да је срце прекривено танким слојем фиброзног ткива.
Убрзо су уочили и мала оштећења која су настала услед озбиљних компликација од туберкулозе. Kоначна дијагноза је перикардитис, до којег је довело вишегодишње мучење с туберкулозом. Иако је узрок Шопенове смрти сада већ сасвим јасан, јасно је и то да ово поглавље неће бити затворено све док се научницима не омогући да на узорку ткива из срца спроведу ДНK анализу.
(Извор Б92)
