Откривено колико вишак, а колико мањак повећава ризик од заразе. Уосталом, сами проверите да ли сте угрожени.
Ново истраживање представљено на страницама Америчких центара за контролу и превенцију болести (CDC) открило је за колико вишак и мањак килограма повећавају ризик од хоспитализације и смрти у случају инфекције вирусом SARS-CoV-2 (корона). Још релативно рано током пандемије постало је јасно да ковид-19 не погађа све подједнако, да су ризици за теже клиничке слике и смрт различити за различите људе.
Према студији објављеној 12. марта на службеној страници CDC-а, ризик за хоспитализацију и смрт од ковида-19 расте с порастом прекомерних килограма, односно с индексом телесне масе (BMI); у почетку благо, а касније све израженије.
Показало се да су фактори ризика, међу осталима, старосна доб, пол, пушење, хронична опструкцијска болест дисајних органа, високи притисак, имунолошка компромитованост, болести крвотока, шећерна болест и вишак килограма.
Више дебелих, више мртвих
На повезаност дебљине са смртним исходом, међу осталим, указује значајна разлика у смртности од ковида-19 међу државама с различитим уделом људи с прекомерном тежином. Примерице, стопе смртности у земљама као што су Јапан и Јужна Kореја, које немају велик удео гојазних у популацији, значајно су ниже него у земљама у којима је тај удео велик, као што су САД и Велика Британија које су на другом, односно четвртом месту по постотку дебелих у светској популацији. Удео особа с прекомерном тежином у Хрватској креће се око 38,7%, а дебелих око 18,7%. По томе је Хрватска при врху ЕУ.
Ризик расте с телесне масом
Но, како време пролази, све је више података који се прикупљају и истражују, па је одређене ризике могуће све боље квантификовати. Према студији објављеној 12. марта на службеној страници CDC-а, ризик за хоспитализацију и смрт од ковида-19 расте с порастом прекомерних килограма, односно с индексом телесне масе (BMI); у почетку благо, а касније све израженије. Но, она такође показује да ризик повећава и претерана мршавост, односно мања телесна маса од оне која се сматра оптималном.
BMI је вредност која произилази из масе (тежине) и висине особе. Дефинише се као телесна маса подељена с квадратом висине тела, а изражава се у јединицама kg/m2. Студија се темељи на следећој категоризацији:
Премала тежина = < 18,5 kg/m2.
Нормална тежина = 18.5 – 24.9 kg/m2.
Прекомерна тежина = 25 – 29,9 kg/m2.
Дебљина = 30 kg/m2 или више (у студији је била подељена у четири категорије: 30 – 34,9 kg/m2, 35 – 39,9 kg/m2, 40 – 44,9 kg/m2 и ≥ 45 kg/m2).
При израчунавању BMI-ја у обзир се не узимају само килограми и висина него и пол и године. На интернету се данас могу наћи бројни калкулатори BMI-ја.
За дебеле до два пута већи
Према студији, повећање ризика за хоспитализацију кретало се од 1,07 за оболеле с BMI-јем од 30 – 34,9 kg/m2 до 1,33 за оболеле с BMI-јем ≥ 45 kg/m2 у односу на обољеле с BMI-јем 18,5 – 24,9 kg/m2 (здрава тежина). То значи да је ризик хоспитализације за оне с највишим BMI-јем био око 33% виши од ризика за оболеле здраве тежине.
Повећање ризика за смртни исход код оболелих кретао се од 1,08 за оне с BMI-јем 30 – 34,9 kg/m2 до 1,61 за оне с BMI-јем ≥ 45 kg/m2. Другим речима, ризик смрти за оне с највишим BMI-јем био је око 61% виши.
Сувишна дебљина повезана је такође с пријемом на одељења интензивне неге, с повећањем ризика од 1,06 за пацијенте с BMI-јем од 40 до 44,9 kg/m2 до 1,16 за оне с BMI-јем ≥ 45 kg/m2.
Прекомерна телесна тежина и дебљина фактори су ризика и за инвазивну механичку вентилацију, а крећу се од 1,12 за оне с BMI-јем од 25 до 29,9 kg/m2 до 2,08 за оболеле с BMI-јем ≥ 45 kg/m2.
Веза дебљине с ризиком за хоспитализацију и смрт била је изражена и код одраслих особа старијих од 65 година. Ризик за пацијенте највише категорије с BMI-јем ≥45 kg/m2 у поређењу с пацијентима здраве тежине износио је 1,59 за хоспитализацију и 2,01 за смрт.
Повећава и изражена мршавост
Но занимљиво је да је према студији ризик за хоспитализацију и смрт био повећан и код особа с премалом тежином. Пацијенти с премалом телесном тежином имали су 20% већи ризик за хоспитализацију него они са здравом телесном тежином. Kод особа у доби мањој од 65 година с премалом телесном тежином ризик да ће бити хоспитализовани био је за 41% већи него код оних са здравом тежином истог узратса, а код болесника у доби већој од 65 година с премалом телесном тежином био је већи за 7%.
Налази ове студије важни су за формирање здравствених политика. Прие свега, из њих је могуће закључити да би изразито гојазне особе требало да имају приоритет при вакцинисању.
(Извор Индекс)
