Kорона вируси често се налазе међу животињама, а већ дуго се зна за четири њихове врсте које међу људима изазивају назеб (две од њих, додуше, могу и озбиљније да оштете здравље).
Проф. др Зоран Радовановић
За назеб је одговоран и низ других вируса (рино, адено, параинфлуенца итд.). Група корона вируса од њих се разликује по способности неких животињских сојева да промене своју структуру и да постану заразни за људе, доводећи до тешке клиничке слике.
Тако се у Kини 2002. појавио, а две године касније нестао је сој познат по енглеском акрониму SARS (у преводу, тешки акутни респираторни синдром). Пренео се са слепих мишева на глодаре и ситне сисаре, посебно на сиветку, животињу сличну твору, а затим на људе.
Десет година касније изолован је сој означен енглеском скраћеницом MERS, са значењем блискоисточни респираторни синдром, јер је британски појам Средњег истока (Middle East) за нас – Блиски исток. Такође је потекао од слепих мишева, а посредну улогу у заражавању људи одиграла је камила.
Наша чаршијска пословична маштовитост обогаћена је ових дана сумњом да је Kинажртва биолошког напада. Kао противаргумент може да послужи здрав разум: ко би нормалан пустио у циркулацију вирус који може да му се врати, и то још додатно измењен даљим мутацијама, ако нема (а нема!) начина да заштити сопствену популацију?
Тренутно је актуелан сој означен у науци шифром 2019 nCoV (нови корона вирус из 2019), а популарно назван вуханским, по 11-милионском кинеском граду из кога је потекао. Сходно очекивању, и он води порекло од слепих мишева, док се за пренос на човека оптужују змије.
Од SARS-а је умрло скоро 800 особа, а смртност је износила око 10 одсто. И MERS је однео приближно толики број жртава, али је оболелих било мање, па се смртност попела на 37 одсто. Ова садашња зараза је знатно мање смртоносна. Процењује се да умире 2-3 одсто оболелих, али је стварни проценат сигурно знатно мањи, јер је, за разлику од бројиоца, именилац (стварни број оболелих) знатно потцењен.
Kинезима се замера да су 2002. тромо реаговали на појаву SARS-а, те да сносе кривицу за расејавање болести у 30-ак земаља. Овога пута, они су сјајно обавили вирусолошки део посла – дешифровали су генетски код вируса или, стручно речено, секвенционисали су његов геном, тако да је целом свету омогућено релативно брзо и тачно постављање дијагнозе.
Оманули су, међутим, са изучавањем епидемиолошких карактеристика инфекције. Инкубација је остала недовољно позната. По аналогији са SARS-ом и MERS-ом, могло би се закључити да је између два и више од 10 дана, а најчешће 4-6 дана. То је дуже него што је потребно обичном, хуманом соју корона вируса да изазове болест (3 дана).
Такође је дуго било неизвесно да ли се зараза преноси с човека на човека. Дошла је затим информација да један болесник у просеку пренесе вирус на 2-3 особе. То је више него код грипа (1,4), а мање него код великих богиња или великог кашља (5-7) и, посебно, мање него код малих богиња (око 15) у неотпорној популацији.
Јавио се, додуше, и податак како је један болесник заразио 14 здравствених радника. Такви изузеци су познати у литератури, па памтимо да је учитељ из Новог Пазара 1972. пренео велике богиње на преко 30 грађана у централној Србији. Постоје такви посебно ефикасни преносиоци инфекције и сматра се да је за многе заразе 20 одсто давалаца одговорно за 80 одсто прималаца инфекције.
Посебно је деликатно питање отпорности овог новог вируса у спољној средини. Зависно од температуре, светлости и влажности, његови најближи рођаци опстајали су неколико сати уколико су „огољени”, а више дана у испљувку, крви или столици (дан-два ако су на порозном материјалу, као што су памучна одећа или папир).
Произлази да би роба, уколико дуго путује, била безбедна. Знатна је вероватноћа да ће нас овај вирус мимоићи, попут претходна два – изазивача SARS-а и MERS-а. Уколико искрсне, очекивани исход је појава тек понеког болесника. Теоретски је могућа масовнија епидемија, али су предузете све мере да се то спречи.
Наша чаршијска пословична маштовитост обогаћена је ових дана сумњом да је Kина жртва биолошког напада. Kао противаргумент може да послужи здрав разум: ко би нормалан пустио у циркулацију вирус који може да му се врати, и то још додатно измењен даљим мутацијама, ако нема (а нема!) начина да заштити сопствену популацију?
Трампу су на располагању много ефикасније економске мере за постизање жељеног ефекта. Теорије завере ће тек процветати када се сазна да ће, између осталих, за покушај лечења оболелих бити коришћени и антивирусни лекови компаније Gilead Sciences, чији је један од водећих деоничара Доналд Рамсфелд, бивши министар одбране САД. Њему се с правом замерају бројне нечасне радње, али ове зиме није морао да иде тако далеко. Довољно је било да пре много година мудро уложи свој новац у профитабилан посао.
Можемо, дакле, да искључимо сумануту идеју о биолошком рату корона вирусом као нечији државни пројекат. Остављамо по страни с ума сишавше појединце (сетимо се ментално оболелог математичара који је америчким политичарима слао писма са спорама антракса), јер би то за њих био технички недостижан подухват. Постојала би теоретска могућност, вероватно знатно мања од један одсто, да је вирус побегао из лабораторије.
То се више пута десило у прошлости, али се ваља подсетити пословице честе међу епидемиолозима у сличној ситуацији: „Kада чујеш на улици топот, не помишљај одмах на зебру”.
(Извор Данас)
