Научници утврдили да живот може да се сели са планете на планету.
Бактерије могу у свемиру да преживе и три године, према научницима који су проучавали колоније микроба изван Међународне свемирске станице (МСС). Научници из јапанског Танпопо експеримента на МСС кажу да то откриће значи да ванземаљски живот може да буде распрострањен, односно да се преноси са планете на планету. Kолоније микроба, тање од парчета папира, отпорне су на екстремну хладноћу и високу радијацију у свемиру, открили су научници, преноси „Дејли мејл”.
Ово откриће, заправо, значи да колоније микроба могу да путују између Земље и Марса или било ког другог дела свемира, уколико „збију редове”.
Према студији коју су објавили у часопису Frontiers in Microbiology, научници су утврдили да су угинуле само оне бактерије које су се налазиле на врху колоније, које су заправо служиле као заштитни слој за остатак бактерија испод њих. Ово откриће, заправо, значи да колоније микроба могу да путују између Земље и Марса или било ког другог дела свемира, уколико „збију редове”. Откриће је базирано на испитивању бактерија deinococcus, које су биле насељене изван МСС скоро три године. Оно поткрепљује теорију названу панспермија – контроверзну идеју о томе да организми мигрирају између планета, сателита и соларних система. Један од заговорника ове теорије био је и физичар и космолог Стивен Хокинг.
Др Акихико Јамагиши, главни истраживач у експерименту Танпопо каже да је порекло живота на Земљи највећа мистерија која мучи људска бића. „Научници имају потпуно различите погледе на ту ствар. Неки мисле да је живот веома редак и да се десио само једном у Универзуму, док други сматрају да може да се деси на свакој погодној планети”, каже Јамагиши.
Хокинг, који је први поставио теорију о космологији, објашњену заједницом опште теорије релативности и квантне механике, сматрао је да „живот може да се шири са планете на планету или из галаксије у галаксију, путем метеора”. Чак се тврдило да је на овај начин живот стигао и на Земљу, мада су те тврдње широко критиковане у научним круговима. Циљ пројекта „Танпопо” је да се истражи могућност природног међупланетарног саобраћаја живота бактерија.
Тестови су спроведени између 2015. и 2018. године изван истраживачке летелице назване „Кибо”, и то на око 402 километра изнад Земље. Показали су да микроскопски организми могу да створе живот негде у свемиру, поново се размножавајући пошто нађу одговарајуће услове. Научници су посадили бактерије различитих величина у свемир на годину, две или три, и после података њихове изложености годину, две или три, проценили су да су оне које су биле тање од 0,05 мм могле да преживе чак 45 година на МСС. „Резултат је наговестио да би бактерије deinococcus, отпорне на радио-зрачење, могле да преживе током путовања са Земље на Марс и назад, што је неколико месеци или година у најкраћој орбити”, казао је Јамагиши са Токијског универзитета. Претходна истраживања су показала да бактерије могу да преживе дуго када су заштићене каменим огртачем, што је феномен познат као литопанспермија.
(Извор Н1)
Ovo nije odgovor na pitanje: Kako je nastao život a ponajmanje šta je to život.
To što mikrobi mogu da opstanu u, iz našeg ugla gledano, nepovoljnim uslovima za opstanak života može isto tako da se sagleda da su uslovi za razvoj života na zemlji nepovoljni, sagledano iz nekog drugog ugla. Ali kao što rekoh na početku to nema nikakve veze sa pitanjem – šta je to život. I na zemlji koja je u najvećoj meri vodena planeta postoji život i u pustinjama. Neće se naći bolji odgovor povećavajući razdaljina sagledavanja kad već na zemlji imamo sve odgovore. Treba samo postaviti pravo pitanje.