Замислите енергију осам сунаца отпуштену у исти час. Такав је гравитацијски „шок-талас” који се проширио од највећег засад примећеног спајања двеју „црних рупа”.
Сигнал од тог свемирског догађаја путовао је седам милијарди година да стигне до Земље, али и даље је био довољно јак да у мају прошле године активира ласерске детекторе у САД и у Италији. Научници кажу да је судар двеју „црних рупа” створио једно јединствено тело масе 142 пута веће од нашег Сунца, наводи Би-Би-Си. Наука већ дуго зна за постојање и мањих и већих „црних рупа”. Али ова опсервација представља нову класу „црних рупа” средње величине које имају масу од 100 до 1.000 наших Сунца. Анализа последње од њих стиже као резултат међународне LIGO-VIRGO сарадње која управља трима системима за откривање гравитационих таласа у Америци и Европи.
Ласерски интерферометријски инструменти ослушкују вибрације у простор-времену које стварају заиста катаклизмичке козмичке догађаје – а од 21. маја 2019. све је њих покренуо оштар сигнал у трајању од свега једне десетине секунде. Kомпјутерски алгоритам израчунао је да су извор последњи моменти двају спиралних црних рупа – једне масе 66 пута веће од нашег Сунца, а друге 85 пута веће. Удаљеност од овог спајања процењена је на 150 милијарди километара.
Kолизија два свемирска објекта великих као 85 наших Сунца навела је многе научнике да размишљају, јер се њихово разумевање о томе како настају „црне рупе” од умирућих звезда не може ослонити на догађај ових размера. Звездама ће, кад исцрпе своје нуклеарно гориво, колабирати њихова језгра и настаће „црна рупа” – ако су довољно велике. Али закони физике који су, претпоставља се, „на снази” унутар звезда, сугеришу да је настанак „црних рупа” унутар масе од 65 до 120 пута величине Сунца – немогућ. Умирућа звезда која би могла да носи такве објекте, сама би се распала и иза ње не би остало ништа. Ако су научници у праву, тада је највероватније објашњење за постојање објекта масе 85 наших Сунца да је то резултат једног још већег спајања „црних рупа”.
(Извор Б92)
