Kристалне лобање су стекле славу у авантуристичком филму Стивена Спилберга „Индијана Џонс и краљевство кристалне лобање”. Иако су представљале археолошку загонетку, испоставило се да су лажне. Ранији истраживачи и присталице псеудонаучних тврдњи веровали су да су дело претколумбовских мезоамеричких култура попут Маја и Астека. Они који су желели да верују у аутентичност сматрало су да имају мистичне психичке и исцелитељске моћи; лече болести и да дају дар људима да предвиде будуће катастрофе и слично.
Ниједна кристална лобања није пронађена у археолошким ископавањима. Почетком 19. века почеле су да постају део приватних и јавних музејских колекција широм света. Израђене су од чистог или млечног белог кварца. Наводно су они који су их пронашли,причали да су лобање старе по неколико десетина хиљада година и да припадају мезоамеричким цивилизацијама. Лобања од кварца која се данас чува у Британском музеју купљена је од Тифанија из Њујорка касних 1890-тих година. Иако изгледа феноменално, њено порекло није јасно. Г. Ф. Kунц је 1890. рекао да ју је првобитно донео шпански официр из Мексика „негде пре француске окупације”. Пре тога се сумњало да је, у ствари, далекоисточног порекла. Међутим, када је додата у колекцију Британског музеја тада је већ била прихваћена као aстечка.
(Trustes of the British museum)
„Покушаји да се ово провери на технолошким основама нису се показали успешним. Иако је стилизација карактеристика лобање у општем складу с другим примерцима који се прихватају као праве астечке или микстечке резбарије, изглед не представља очигледан пример астечког или било ког другог мезоамеричког уметничког стила”, пише на сајту Британског музеја. Научници из Британског музеја у Лондону и Смитсонијан музеја природне историје у Вашингтону спровели су анализе кристалних лобања помоћу електронских микроскопа. Након што су пронашли ознаке које су могле бити направљене само савременим алатима за резбарење, уместо каменим, коштаним и дрвеним алатима који су се користили пре доласка Kолумба, закључили су да су лобање вероватно лажне.
Научници верују да су произведене у 19. веку у Европи када се јавља огромно интересовање за антички свет и древне артефакте. С обзиром да о њима не постоје писани, нити било какви други записи, а нису ни археолошки потврђене, може се слободно закључити да је реч о лажним кристалним лобањама које не потичу из древних мезоамеричких цивилизација.
(Све о археологији)
