МЕЂУ ИЗМЕЂУ

КРВ ЗМАЈА ЗА СУПЕРБАКТЕРИЈУ

1.262 pregleda
Комодски варан (Википедија)

У крви највећег гуштера на свету, комодског варана, крију се спасоносна хемијске једињења која су у стању да униште широку лепезу бактерија.

„Однекуда је наишао змај и поразио смртоносну болест”. Можда ће ускоро тако започињати савремен медицинске бајке. Неумерено преписивање и гутање узроковало је појаву тзв. супербактерија, отпорних на антибиотике. Прекретно откриће на Универзитету Џорџ Мејсон (САД) разбудило је велику наду.

Комодски гуштер има 48
пептида, од којих је чак 47
смртоносно за бактерије.

Спасоносно излечење крије се, по свему судећи, у крви комодског варана, највећег гуштера на свету, који се често назива змајем. (Комодо је једно од пет острваца на којима живи, а налази се у непрегледном архипелагу који се, највећим делом, назива Индонезија – 17.508 острва). Испоставило се да се поменути крупни гмизавац одликује спојем хемијских једињења која су у стању да униште широку лепезу бактерија.

То су катјонски антимикробни пептиди (CAMP), који се јављају и код људи, али их комодски гуштер (варан) има 48, од којих је чак 47 смртоносно за ове микроорганизме. Научници су их издвојили из крви гуштера помоћу негативно наелектрисаних честица хидрогела за које су се ухватили позитивно налектрисани пептиди.

Варани имају у пљувачки 57
различитих врста бактерија
опасних за људе.

Затим су вештачки створили осам једињења и ставили их с два соја супербактерија – MRSA и Pseudomona aeruginosa. Свих осам се показало кобним за супербактерије, чак седам је уништило све трагове микроорганизама, а то данас познати антибиотици нису у стању.

Откриће је понудило објашњење за чињеницу да комодски варани имају у пљувачки 57 различитих врста бактерија опасних за људе, но упркос томе остају незаражени. Дакле, отпорни су на те бактерије, што је показао серум направљен из њихове крви.

Иако ће проћи још неко време пре провере серума на људима, сама замисао да се крв комодског варана искористи за уништавање отпорних бактерија врло је узбудљива и могла би понудити преко потребно решење за борбу против супербактерија.

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар