Иако нису пронађени икакви докази за ванземаљски живот, то не значи да он не постоји. Зато је тим научника смислио математички модел који показује да би „мали зелени” могли слати поруке широм свемира путем квантне физике. Људи тек раде на реализацији ове категорије размене информација – квантне комуникације. Наиме, претпоставља се да би квантна механика могла омогућити до сада најбржи пренос, само то треба урадити у пракси.
Једна од главних препрека је та да су квантне мреже врло крхке и подложне сметњама. Но према новом истраживању, оне би могле путовати свемиром без урушавања система, пише Science Alert. „Kвантна стања су генерално врло деликатна и, ако дође до споаљашње интеракције, систем се распада”, рекао је физичар Арјун Берера са Универзитета Единбург у Великој Британији. Он је са својим колегом теоријским физичаром Хаиме Калдерон-Фигуером израчунао кретања икс-зрака кроз празан простор да би проверили потенцијалну декохеренцију, односно распад квантног стања.
Kад би се фотони, честице светлости, користили као квантне честице, сматрају научници, могли би се слати на удаљености од више стотина хиљада светлосних година, што је више него величина наше галаксије. Делом то је стога што је просечна густина материје у свемиру много мања него на Земљи, а ово окружење значи мање шансе за сметње. Чак ни гравитациона сила не би могла пореметити квантну комуникациону мрежу. „Постоји вероватноћа да се на међузвезданим удаљеностима може успоставити квантна комуникација путем фотона, посебно фотона у подручју икс-зрака”, наводе поменути физичари.
Наравно, идеја да ванземаљски облици живота користе квантне мреже да разговарају једни с другима или да покушају да ступе у контакт с нама потпуно је хипотетска, али у исто време астрономима омогућује још један потенцијални фактор за праћење живота у свемиру. „Ванземаљској цивилизацији би вероватно био интересантан знатан пренос информација који се може постићи квантним сигналом, с тим да би за декодирање био потребан функционалан квантни рачунар”, сматрају ови физичари.
Чак ни квантна комуникација није свемогућа, а информације још не могу путовати брже од брзине светлости, тако да би поруци можда требало неколико година да стигне на своје одредиште. Истраживање насловљено
Viability of quantum communication across interstellar distances објављено је у часопису Physical Review D.
(Индекс)
Prostor nema kvantne osobine već je u pitanju kontinum.Zbog toga svaka tačka prostora u bilo kom vremenu ima svoj talasni otosak.Stoga ni jedna prostorna tačka u bilo kom vremenu nije nedostupna već naprotiv.Osnovni problem leži u narativu da univerzum ima svoj početak i da se sve gleda kroz prizmu materijalne tvari odnosno diskretnih elemenata.To takođe znači da kada je materija“nastala“ona se istovremeno otuđila od prostora i ne postoji nikakva veza između njih-veoma pogrešno.Odnosno,da sve može da se svede na elementarni deo.Kada gledate na taj način onda ste ograničeni u razumevanju određenih fizičkih procesa i jednostavno ne možete videti dalje od svojih zabluda.Komunikacija brža od svetlosti se može ostavriti bez ikakvih napora sa današnjim nivoom tehnologije.Čak su ljudi primali informacije spolja ali ih ne razumu jer jednostavno ne znaju o čemu se ovde radi,pripisujući ih prirodnim fenomenima.Ono što mogu reći je da se podaci mogu poslati unapred vremenski kao i unazad vremanski a zbog toga prostorno ograničenje nije relevantno kao ni trenutak slanja informacije.Sumnjam da ćete me razumeti ali ni ja ne mogu više o tome da govorim.