Јесење опадање лишћа открива нам тајанствени, готово универзални образац раста, који је први уочио Леонардо да Винчи пре петсто и више година: једноставна а запањујућа веза увек важећа између величине стабла и величине грана.
У својој бележници генијални научник и уметник је записао да „све гране дрвета у свакој фази његове висине здружене по дебљини су једнаке стаблу”. Другим речима, када би се гране дрвета испарвиле навише и стиснуле једна уз другу, дрво би изгледало попут великог стабла исте дебљине одоздо навише.
Kако би истражио важи ли ово правило, физичар Kристоф Елој с Универзитета у Прованси (Француска) на рачунару је нацртао дрвеће сложених образаца гранања.
Кристоф Елој је открио да пропорције
у његовом моделу остају сталне без
обзира на брзину ветра или висину
грана, као што и правило предвиђа.
Дрвеће је фракталне природе, што значи да се обрасци које праве велике структуре, као што су главне гране, понављају код малих структура односно малих грана. Кристоф Елој је започео с фрактални костуром дрвета, код којега се мале копије главних грана изнова додају како би се направило виртуено дрво.
Свака се нова грана угледа на своју грану-мајку, опонашајући тако фракталну природу правог дрвећа. У овој фази, моделовано дрвеће послужило је само као оквир за касније одређивање најефектније дебљине грана.
Чим је костур завршен, научник га је ставио на пробу у виртуелни тунел с ветром. Пошто је применио различите снаге ветра потребне да би се гране сломиле, одредио је пречнике за сваку грану који ограничавају шансе да се преломе. Будући да је одговарала за сваки део од најмање гранчице до стабла, изгледа да је симулација производила Леонардово правило.
Тако је открио да пропорције у његовом моделу остају сталне без обзира на брзину ветра или висину грана, као што и правило предвиђа. Поједини научници мисле да Леонардово правило подразумева више но што то показује ово истраживање.
Објашњења правила, уопштено узев, могу се сврстати у две категорије: хидролошка и структурна. Хидролошке теорије наводе да дрвеће има свој карактеристични облик јер служи за ефикасан транспорт биљног сока, док се структурна објашњења усредсређују на спосоност дрвећа да издржи стрес. Својим новим истраживањем, међутим, Кристоф Елој је подупро структурну теорију.
Без обзира на разлог зашто важи Леонардово правило, сакупљени подаци у овој области показују да дрвеће много различитих врста поштује ово правило. Иако досадашњи докази подржавају пет стотина и више година старо правило, може бити врло заморно потврдити Да Винчијеву опсервацију.
Мада је мало експерименталних доказа који би је подржали, његово се правило нашироко користи у рачунарској графици и математичкој уметности.
Градимир Цветковски
