„Паметни телефон није више само један од уређаја које користимо, већ је постао простор у коме живимо”, рекао је професор Данијел Милер са Универзитета Колеџ у Лондону.
Студија Универзитета Колеџ у Лондону открила је да се људи широм света односе према својим уређајима исто као и према домовима у којима живе. Како се наводи, корисници паметних телефона постали су „људски пужеви који носе своје домове у џеповима”, и све мање пажње обраћају на пријатеље и породицу и све више се посвећују свом паметном телефону.
Тим антрополога из поменуте високошколске установе провео је више од годину дана пратећи и записујући све податке о употреби паметних телефона у девет земаља света, од Ирске до Камеруна, и открио је да људи имају исти став према својим уређајима и према домовима у којима живе и уопште их не сматрају тривијалним играчкама. „Паметни телефон није више само један од уређаја које користимо, већ је постао простор у коме живимо”, рекао је проф. Данијел Милер, који је био вођа студије. „Међутим, постоји још нешто у вези са употребом мобилних телефона, а тиче се односа међу људима. Колико пута вам се догодило да приметите да је нека особа у било ком тренутку за време оброка, састанка или неке друге заједничке активности, једноставно нестала, односно ,вратила се кући’, односно, посветила се свом паметном телефону.
Појава о којој говоримо довела је до потпуног ,одумирања блискости’ када је у питању интеракција лицем у лице”, изјавио је речени научник, додајући: „Такво понашање, које углавном изазива раздраженост, разочарање, а у многим ситуацијама може бити увредљиво, представља оно што називамо одумирањем блискости. Привикавамо се да смо стално у опасности да будемо остављени и усамљени у социјалном, емоционалном или професионалном смислу чак и онда кад смо физички окружени другим људима.”
Тим који се бавио израдом наведене студије покушао је да нађе кључни узрок који доводи то такве промене понашања и претпостављају да су то апликације за ћаскање, каква је апликација Whats App, које они називају „срцем паметног телефона”. „За многе кориснике у већини различитих делова света једна апликација сада представља оно најважније што они траже од паметног телефона”, наводи се у истраживању. У вези с тим помињу се неке које су доминантне у одређеним државама; у Јапану је то апликација LINE, у Кини WeChat, а у Бразилу WhatsApp.
„Те апликације су платформе на којима се браћа и сестре окупљају да би се бринули о старијим родитељима, поносни родитељи шаљу бескрајни низ фотографија своје деце, а мигранти се поново повезују са породицама; оне су средство помоћу кога и даље можете да будете бака и деда, чак иако живите у другој земљи”, пишу истражовачи. За разлику од многих истраживања употребе паметних телефона, студија се посебно усредсредила на старије одрасле особе, односно, „оне које себе не сматрају ни младима ни старима”.
„Увек смо код куће у свом паметном телефону. Постали смо људски пужеви који носе свој дом у џепу.”
„Можда вам је испрва било чудно што смо се усредсредили на однос старијих људи према мобилним телефонима с обзиром на то да смо већ навикли да се бавимо младим људима којима је употреба мобилних телефона сасвим природан процес”, написали су истраживачи и додали: „Међутим, чим смо почели да се бавимо старијим људима и њиховом употребом мобилних телефона, успели смо да студију о паметним телефонима извучемо из оквира било које одређене демографске групе да би могли да их сматрамо власништвом човечанства у целини.”
Чак и са таквим уским оквиром, истраживачи откривају да паметни телефон широм света представља основну животну потребу. „Паметни телефон је можда први предмет који је успео да пољуља суштинску важност дома (а можда и радног места) у смислу времена које проводимо у њему (или са њим) док смо будни”, закључују они, и стварају нови израз „покретна кућа” да би описали такво стање. „Увек смо код куће у свом паметном телефону. Постали смо људски пужеви који носе свој дом у џепу.” Истраживачи такође описују да поменути „дом” не мора уопште да буде наша мирна лука у којој ћемо се одморити и предахнути, јер мир и спокој таквог „дома” често нарушавају како пословни разговори, тако и друштвене мреже.
Они примећују да, с друге стране, паметни телефон може да наруши наш доживљај куће као уточишта који смо претходно имали. Рецимо, сада се може очекивати да ће запослени остати у контакту са својим послом, чак и после напуштања радног места. Дете које су малтретирали други ученици у школи сада проналази мало или нимало предаха кад се врати кући. Ипак, професор Данијел Милер упозорава да не би требало заузети сувише негативан став према паметним телефонима.
„Паметни телефон нам помаже да створимо и обновимо широк спектар корисних облика понашања, од поновног повезивања чланова шире породице до стварања нових простора за здравствену заштиту и политичке дебате”, рекао је он. „Тек кад сагледамо веома различите употребе и околности у којима користимо паметне телефоне, можемо у потпуности да разумемо како они утичу на живот људи широм света.”
(Извор РАФ)
