Да ли човечанство улази у „доба глупости?” Не журите са изјашњавањем, иако наслућујете исход.
Норвешки центар за економска истраживања „Рагнар Фриш” управо је обзнанио да је у минулих неколико децеција на делу тзв. обратни Флинов учинак, позивајући се на мерења количника или квоцијента интелигенције (IQ).
Претходно се сматрало да је у прошлом столећу он постепено растао, што је по новозеландском истраживачу Џејмсу Роберту Флину, који је то установио, названо Флинов ефекат. Другим речима, провере су поткрепљивале да се квоцијент интелигенције, захваљујући бољој исхрани, здравственој заштити, образовању и другим чиниоцима, у свакој следећој деценији 20. века увећао за три постотка.
Широм света недавно су истраживачи дошли
до сличних закључака. Британски тим је
обелоданио резултате теста интелигенције
који показују опадање за 2,5 до 4,3 поена сваке деценије након Другог светског рата.
Сада су, његошевски казано, „кола обрнула низа страну”, па је, у просеку, у сваком поколењу нижи за седам поена! Предвођени Бернтом Братсбергом и Олеом Рогебергом, истраживачи су проучили резултате мерења квоцијента интелинеције 730.000 присталица који су ушли у норвешку службу у од 1970. до 2009. године. Налази су објављени у „Зборнику Националне академије наука”.
Зурење у игрице (Википедија)
Користећи податке који обухватају три нараштаја, норвешки истраживачи су се осведочили у пораст и опадање Флинтовог учинка. Уочили су и разлике између породичних група, што указује на то да се неки од падова могу повезати са животном средином. Промена начина живота била је још једно могуће објашњење, с тим што деца читају мање и више играју видео игре, а претежно се ослањају на електронске уређаје. Као један од разлога препознате су промене у педагошким поступцима, укључујући наставу математику и језика.
Широм света недавно су истраживачи дошли до сличних закључака. Британски тим је обелоданио резултате теста интелигенције који показују опадање за 2,5 до 4,3 поена сваке деценије након Другог светског рата.
Случајно или не, сам Џејмс Роберт Флин је лане изјавио да је смањење квоцијента интелигенције део глобалног тренда, устврдивши да школско образовање у многим земљама све мање захтева, а да ученици троше мање времена у писању домаћих задатака и читању дебелих књига.
