Стилској разноврсности која одликује српску музичку културу на почетку века значајан допринос дао је и Петар Стојановић, стваралац с репутацијом првог српског композитора који је стекао међународни углед.
Петар Стојановић родио се у Табану, српској четврти Будима, 25. августа 1877. Већ у родитељском дому добио је прве подстицаје за бављење музиком. Његов отац Евгеније, музичар-аматер и близак пријатељ композитора Корнелија Станковића, неговао је домаће камерно музицирање, водио црквени хор и стварао хорска дела прожета духом српског националног романтизма.
После завршене гимназије Петар Стојановић се определио за студије виолине на Националном конзерваторијуму у Будимпешти, где је апсолвирао 1896. године. Школовање је наставио у Бечу и на тамошњем конзерваторијуму стекао чак три дипломе – за виолину, општу композицију и драмску композицију.
Завршна година Стојановићевих студија уједно је и блистави почетак његове вишегодишње успешне каријере: те 1904. године, наиме, компонује „Први концерт за виолину и оркестар у де-молу оп. 1”, који је наишао на изванредан пријем код критике и публике. Премијерно изведено у Бечу под управом самог аутора, дело је награђено аустријском државном наградом, а потом и наградом „Бетовенхауса” у Бону.
У свом бечком раздобљу Петар Стојановић се окушао – додуше пролазно, мада веома успешно – и у компоновању музичко-сценских дела у жанру комичне опере и оперете
Петар Стојановић је у Бечу провео пуне две деценије, делујући превасходно као композитор и извођач. Углавном је наступао као камерни музичар. Дела која је тада компоновао изводила су се у Бечу, Будимпешти, Прагу и другим европским градовима.
Петар Стојановић (WordPress.com)
У свом бечком раздобљу Петар Стојановић се окушао – додуше пролазно, мада веома успешно – и у компоновању музичко-сценских дела у жанру комичне опере и оперете. Његово прво остварење намењено музичкој сцени била је комична опера „Тигар”, за коју је либрето написао Рихард фон Пергер, према француској комедији Бризбара и Марка Мишела. Преведена на мађарски језик, опера „Тигар” је премијерно изведена 1905. године у Будимпешти, под управом самог аутора. Дело је наишло на топао пријем публике, а и критика га је веома високо оценила.
Стојановић је касније компоновао и оперете, дајући значајан допринос жанру који је уживао огромну популарност у Бечу у то време. Године 1917. у бечком Карловом театру премијеру је доживела његова оперета „Девојка на мансарди”, рађена по либрету Виктора Леона. Дело је позитивно оцењено од стране критичара и штавише, убројено је међу највреднија оперетска остварења компонована у то време.
Стојановићевим делима отворен је пут пуном замаху српске инструменталне музике, која ће у наредним деценијама заузимати значајно место у његовом стваралаштву на нашем тлу
Изузетан успех постигла је и његова оперета „Војвода од Рајхштата”, рађена по либрету Виктора Леона и Хајнца Рајхерта. Премијерно изведено 1921. године, такође у Карловом театру у Бечу, ово музичко-сценско дело изазвало је одушевљење публике, а критичари су га оценили као својеврсни репертоарски врхунац тог позоришта.
Ипак, најзначајнију афирмацију као композитор Петар Стојановић тада добија захваљујући свом „Другом концерту за виолину и оркестар у ге-дуру оп. 11”. Дело је први пут извео прослављени чешки виолиниста Јан Кубелик 1916. године у Прагу, задржавши га и касније на свом репертоару.
Поменутим Стојановићевим делима отворен је пут пуном замаху развоја српске инструменталне музике, која ће у наредним деценијама заузимати значајно место у композиторском стваралаштву на нашем тлу и бити врло присутна на домаћим концертним подијумима.
(Бранислав Јарић, РТС)
