Италијанка Фабиола Ђаноти прва је жена у шест деценија постојања ЦЕРН-а која ће 2016. сести у столицу генералног директора. Да ли верује у Бога после објаве „божје честице”?
Најпре се у априлу 2012. указала „божја честица” (Хигсов бозон), а на почетку новембра 2014. и прва дама светске физике. Два указања за две и по године у „краљици наука”, мало ли је?
Није, иако Италијанка Фабиола Ђаноти (54), недавно изабрана за прву жену генералног директора Европске организације за нуклеарна истраживања у протеклих шест деценија, одбија да се изјасни верује ли у Бога или не, упркос томе што потиче из католичке породице. Истрајава у мишљењу да физика не може ни да га потврди, ни да га оповргне. Али упорним новинарима или, можда, блиским сарадницима није сметало да јој надену надимак „Мајка Тереза ЦЕРН-а”.
Kао да се умешала невидљива рука: физичарка задужена да званично објави да је неухватљиви бегунац, Хигсов бозон, напокон долијао, ова смирена и насмејана жена, „која никада није повисила глас”, предводиће највећу армију физичара на свету. И у својим рукама држаће, можда, кључ који ће нам откључати све тајне космоса. До сада је вешто баратала само виолинским.
Стручњак за честице
Од оснивања ЦЕРН-а 1954. године, у чему је као једна од 12 земаља учествовала социјалистичка Југославија (данас је Србија придружена чланица), на највишем положају смењивали су се само мушкарци. Чак петнаесторица заредом!
Нова челница биће устоличена првог дана јануара 2016. у петогодишње руковођење највећом „катедралом физике” на свету, како су сликовито описали најзначајнију и најграндиознију научну лабораторију, смештену стотину метара под земљом недалеко од Женеве, на размеђи Швајцарске и Француске.
Преостаје да у децембру наименовање буде коначно потврђено, у шта нико не сумња. Уосталом, након заседања на којем је гласано за његову наследницу својом изјавом то је поткрепио садашњи први човек ЦЕРН-а Ролф Хојер.
Фабиола Ђаноти је рођена 29. октобра 1960. у Риму, сматрају је изванредним стручњаком за физику честица, у којој је стекла звање доктора наука на Универзитету Милано. Докторирала је на тумачењу података из огледа у којима су се сударали протони и антипротони, честице и античестице.
Протони (позитивно наелектрисани) и неутрони (без наелектрисања) налазе се у атомском језгру око којег јуре негативно наелектрисани електрони.
Античестице и честице су после настанка космоса у „Великом праску” у делићу времена биле у бројчаној равнотежи, али су прве врло брзо поништене у сударима с другима. Садашњи космос састављен је, слободно се може рећи само од честица, мада се, с времена на време, наиђе на покоју заосталу античестицу у далеким пространствима. У изузетно захтевним опитима истраживачи их накратко створе по неколико.
Три велике страсти
Будућа директорка ужива велики углед међу физичарима, а ЦЕРН-у се придружила још 1987. У међувремену је учествовала у неколиким међународним подухватима, од којих је најзначајнији „Атлас”, чији је координатор и гласноговорник постала после 18 година преданог рада, саопштивши почетком 2012. да су напокон уочени уверљиви трагови неухватљиве „божје честице”.
Највећи откривач (детектор) честица икада саграђен, од четири колико је укопано под земљом, окупља више од 3.000 истраживача са 169 универзитета из 37 земаља на пет континената, међу којима су неколицина из Србије.
По свему судећи, то је превагнуло у гласању за новог генералног директора. Исте године ушла је у најужи избор од петоро такмаца за личност године недељника „Тајм” и овенчана је Специјалном наградом за фундаменталну физику. Чланица је италијанске Академије наука (Accademia dei Lincei), утемељене далеке 1603, која је убрзо угашена и после малтене два столећа обновљена.
Прошле године ју је магазин „Форбс” уврстио у 100 најутицајнијих жена света, а часопис „Форин полиси” међу водеће светске мислиоце.
Желела је да студира филозофију, јер је у раној младости била заокупљена крупним питањима проистеклим из дела грчких и латинских филозофа које је незасито гутала, али се напослетку определила за физику да сама потражи одговоре. Сањала је да постане балерина, да буде звезда „Бољшог театра”. Уместо тога, дипломирала је клавир на Миланском конзерваторијуму. Успела је да у свом свакодневном животу споји три велике страсти: музику, кување и физику. И никада ништа није оставила недовршеним.
„Све три се повинују веома јасним правилима”, каже Фабиола Ђаноти. „Музичка хармонија утемељена је на начелима физике, а у кувању састојке морате веома тачно измерити.”
Станко Стојиљковић
(Извор Планета, 2014)
