У својим покушајима да понуди алтернативу археолог Мајкл Кримо је избегао искушење да се определи између дарвинизма и креационизма, којем су подлегли много његови истомишљеници. По питању људског порекла, Кримо инсистира „да се морамо вратити на сам почетак”. Једини доступан извор из којег би се могли наслутити ти почеци су усмени и писани трагови које су нам у наслеђе оставиле древне традиције.
Милован Шавија
Одавно је познато да се у многим научним дисциплинама, а нарочито у археологији и историји, последњих деценија све више експонирају научници новог кова, који покушавају уздрмати темеље такозване званичне или ортодоксне науке утемељене на догмама, како они тврде, те понудити своје алтернативне погледе утемељене управо на егзактним, то јест, научним доказима. Они сматрају да су се данашњи научници претворили у својеврсну свештеничку касту која се понаша на исти начи на који се понашало средњовековно свештенство против којег су устали њихови претходници на почетку индустријске и научне револуције.
Један од најоштријих критичара те и такве науке је амерички археолог Мајкл Кримо. Њему се чини да су данашњи научници узурпирали „кључеве краљевства”, и да нису испунили своја обећања. Он сматра да све више људи данас почиње схватати да научници „нису успели предати краљевство за које су тврдили да имају кључеве”, те да светоназор који нуди таква наука једноставно не може објаснити свеукупно људско искуство.
Забрањена археологија
Свакако да главни камен спотицања у покушају превазилажења таквог скученог светоназора већ дуже времена представља учење дарвинизма, према којем се живот, укључујући човека, развијао еволуционо од нижих, простијих врста ка вишим, сложенијим. У својим покушајима да понуди алтернативу Кримо је избегао искушење да се определи између дарвинизма и креационизма, којем су подлегли много његови истомишљеници. По питању људског порекла, Кримо инсистира „да се морамо вратити на сам почетак”. Једини доступан извор из којег би се могли наслутити ти почеци су усмени и писани трагови које су нам у наслеђе оставиле древне традиције.
Мајкл Кримо (Wikipedia)
Наговештаји изузетно старог порекла човека могу се наћи у древној индијској ведској књижевности. И то нарочито у скупу рукописа са заједничким именом пуране или повести. У пуранама се може сазнати да су људи постојали током дугих раздобља времена које се одвијало у циклусима. Основна јединица тог цикличког времена је брахманов дан, који траје 4.320.000.000 година, а након њега наступа брахманова ноћ, која такође траје 4.320.000.000 година. Брахманови дани и ноћи узајамно се бесконачно измењују. Током брахманових дана манифестује се живот, укључујући људски, за разлику од брахманових ноћи, током којих живот није манифестован. Према ведским космолошким календарима, брахманов дан који тренутно траје, почео је пре отприлике 2 милијарде година. С обзиром на то, ведски археолози могу очекивати да ће пронаћи доказ да људи постоје већ 2 милијарде година.
Мајкл Кримо се удружио са својим истомишљеником Ричардом Томпсоном у заједничком пројекту са циљем проналажења доказа, који би поткрепили те древне ведске записе. „Тако смо мислили”, говори Кримо, „ако има имало истине у тим древним записима, морали би постојати некакви физички докази да их потврде, али заправо ништа нисмо нашли у данашњој стручној литератури”. Међутим, нису стали на томе. Током наредних осам година истражили су целокупну повест археологије и антропологије, проучавајући све што је откривено, и то не само оно о чему пишу стручне књиге. Оно што су сазнали било је право откриће. „Мислио сам да ће бити неколико ситница које су гурнули под тепих”, рекао је Кримо, „али оно што сам нашао било је заиста запањујуће. Заправо постоји голема количина доказа који су прећутани”. Та своја открића они су презентирали у књизи: „Забрањена археологија – Скривена историја људске врсте”, јер се подразумевало да је оно што су гурнули под тепих и сакрили у ствари забрањено. У делу поглавља те књиге насловљеном: „Доказ о постојању напредне културе у далекој праисторији”, изнесено је више доказа о постојању високоразвијених људских бића у преисторији датираној и до пре 600 милиона година. Ево неколико примера:
У часопису Scientific American од 5. јуна 1852. објављен је следећи чланак насловљен „Реликт из древне прошлости” у којем се наводи да је „Пре неколико дана, снажном је експлозијом избушена стена на Митинг хаус хилу у Дорчестеру, неколико јарда јужно од молитвеног дома велечасног господина Хила. Експлозијом је избачена голема камена маса, неки комади тежили су неколико тона, а крхотине су се распршиле у свим смеровима. Међу њима су откривена два дела металне посуде, која се преполовила услед експлозије. Половине су заједно обликовале звонолику посуду … На странама је приказано шест ликова, цветова или букет, прекрасно обложених сребром, док је нижи део посуде обрубљен приказом винове лозе или венца, такође опточен сребром … Та необична и непозната посуда избачена је експлозијом из чврстог, гломазног камена из дубине од 4,5 метара … То откриће заслужује истраживање, будући да није реч о превари.”
Према савременој карти подручја Бостона и Дорчестера, коју је израдио Амерички институт за геолошка мерења, гломазни камен, који се данас зове Роxбурy –
конгломерат, потиче из прекамбрија, што значи да је стар више од 600 милиона година. У The Morrisonville Times-у (Illinois, USA) 11. 6. 1891. објављено је следеће: „Госпођа S. W Culp је прошлог уторка ујутру наишла на необично откриће. Ломећи велики комад угља да би га ставила у канту, уочила је у једној од крхотина укопан, чврсто у облику круга, мали златни ланац дуг око 25 сантиметара, необичног и древног изгледа.” Институт за геолошка мерења у Илиноису саопштио је да је угаљ, у којем је откривен златни ланац стар 260-320 милиона година. То отвара могућност да је у том раздобљу у Северној Америци постојала напредна култура.
Током последњих неколико деценија, јужноафрички рудари су открили више стотина металних кугли с три паралелне бразде урезане око средишта. Ролф Маркс, кустос музеја у Клерксдорпу у Јужној Африци, у којем су похрањене неке од тих кугли, рекао је: „Кугле су веома загонетне. Изгледају као да их је израдио човек, премда у том раздобљу земљине повести у којему су доспеле у овај камен, нису постојала интелигентна створења. Потпуно су другачије од свега што сам до сада видео. Мој помоћник је замолио Ралфа Маркса да му пружи још неке податке о тим куглама. Потоњи му је одговорио писмом 12. 9. 1984: О тим куглама није објављено ништа научно, али чињенице су следеће: откривене су у пирофилиту ископаном у близини градића Отоздала у Западном Трансвалу. Тај пирофилит је прилично мекана секундарна руда… која се обликовала седиментацијом пре отприлике 2,8 милијарди година. С друге стране, кугле, чија је унутрашњост обавијена љуском и испуњена влакнастом материјом, веома су чврсте и не могу се зарезати, чак ни челиком.” У недостатку одговарајућег природног објашњења, доказ је прилично тајанствен и отвара могућност да су јужноафричке избраздане кугле – откривене у минералној наслаги старој 2,8 милијарди година – израдила интелигентна бића.
У 12. месецу 1862. године у часопису The Geologist објављен је сажет, али интригантан извештај: „У округу Макопин у Илиноису, недавно су у слоју угља прекривеног 60 сантиметара дебелим шкриљцем, на дубини од 27 метара испод површине земље, откривене кости човека… У тренутку открића кости су биле прекривене кором или слојем чврсте, сјајне материје, црне попут самог угља, но испод које се, након што је састругана, назирала природна бела боја кости.” Угаљ у којем је откривен костур iz Макопина стар је најмање 286, можда чак 320 милиона година. У истом том деветнаестом веку 1873. године рудари у рудницима злата у Калифорнији пронашли су приликом копања у стенама остатке људских костију и артефаката. Каснијим анализама је утврђено да су те стене старе око 50 милиона годиана. Тадашњи археолози су то откриће представили на Универзитету Харвард.
На последњих 13 страница књиге „Забрањена археологија” Кримо и Томпсон су дали детаљну табелу у којој су презентирали 126 необичних доказа о пореклу човека с наведеном локацијом, врстом налаза, извором у којем је објављен и процењеном старошћу која варира у распону од 300.000 до 2,8 милијарди година. Међутим, о таквим и сличним открићима се данас не говори. То Кримо назива филтрирањем знања или података који не одговарају владајућим погледима и утврћеним чињеницама, чије важење се не сме доводити у питање.
(Stylos.art)
Докази документовани у „Забрањеној археологији” показују да је уистину неопходна алтернатива дарвинистичкој слици људске еволуције. Из наведених, од стране званичне науке прећутаних, извештаја сасвим је очигледно да су људи налик нама, као и друга, више или мање човеколика створења, коегзистирала на овој планети стотинама милиона година. Тај се закључак подудара са извештајима o невероватно великој старости човека што их налазимо у древним санскритским текстовима, а они говоре да људи постоје од почетка брахмановог дана који траје. Но, остаје питање, како смо уопште до овде стигли? Одговор на то питање треба тражити даље од камена и костију, закључује Кримо
Људска деволуција
Мало је познато да поред забрањене археологије и скривене историје постоји још скривена историја физике, која је такође претрпела велико филтрирање података и знања. Данас сваки студент физике учи о делима Марије и Пјера Кирија, добитницима Нобелове награде за откриће радијума. Та прича се може наћи у сваком уџбенику физике. Међутим, оно што се у тим уџбеницима не може наћи је да су се они такође детаљно бавили и парапсихолошким феноменима. Били су чланови велике групе угледних научника који су почетком 20. века у Паризу изводили истраживања паранормалних појава. Две пуне године проучавали су случај италијанског медија Еусапија Паладина. Историчарка Ана Харвик у својој књизи „Биографија Пјера Кирија” пише: „Он је сматрао да је у спиритизму могуће пронаћи извор непознате енергије која ће разоткрити тајну радиоактивности. …Сеансе је сматрао научним експериментима, посматрао је различите параметре, детаљно бележио све опсервације. Био је заиста заокупљен Еусапијем Паладином.” Пјер Кири је у једној од тих белешки записао: „Сматрам да постоји цели нови домен чињеница и физикалних стања простора о којем ништа не знамо”.
Пјер Кири (Wikipedia)
Тим феноменима су се бавили још неки врхунски научници деветнаестог века. Свакако су најпознатији Вилијам Крукс, физичар, који је био председник Краљевског друштва, у то време најугледније научне институције на свету, и Алфред Расел Валас, биолог, који је с Дарвином утемељио теорију еволуције на основу природне селекције. Њих двојица су заједнички изводили опсежне експерименте на подручју паранормалног и чврсто веровали у спиритизам. Ти су их експерименти уверили да коригују своје дотадашње научне погледе на стварност. Сам Валас је у потпуности изменио своје дотадашње мишљење о људском пореклу. У својој књизи „Допринос теорији природне селекције” он је закључио да „Човековим развојем управља виша интелигенција, усмерено и са посве одређеном сврхом, управо као што човек управља развојем бројних животињских и биљних облика”.
Вилијам Крукс (Wikipedia)
Алфред Расел Валас (Wikipedia)
Инспирисан тим сумњама својих далеких научних узора Мајкл Кримо ће написати још једну интересантну и изазовну књигу под насловом „Људска деволуција” у којој ће развити, како се сам изразио, ведску алтернативу дарвинистичкој теорији о људском пореклу. Он је у тој књизи предложио да пре него што поставимо питање „одакле потичу људска бића”, прво поставимо питање „шта је то људско биће”. Данас многи научници верују да је људско биће обична комбинација хемијских елемената. Та претпоставка сужава могућност другачијих објашњења људског порекла. Кримо сматра да је разумно, на темељу доступних научних доказа, започети с претпоставком да је људско биће састављено од три супстанције које постоје одвојено: од хемикалија, то јест материје, затим истанчаног ума, који може својим деловањем, необјашњивим данашњим законима физике, утицати на материју, и на крају свести која постоји независно од материје.
Сходно томе сасвим је природно претпоставити да је и свемир подељен на подручја или нивое материје, ума и свести, од којих је свака настањена бићима прилагођеним за живот на њима. Први је ниво чисте свести. Свест, каквом је ми доживљавамо, јесте појединачна и лична. Уз појединачне свести које постоје у домену чисте свести, постоји такође једно изворно свесно биће које је њихово исходиште. Када се свесна „ја” одвоје од свога извора, она се спуштају на ниже нивое свемира којима владају истанчана материјална енергија (ум) или груба материјална енергија (материја).
(Academia.edu)
Из тога произилази да када изворно чисте јединице свести, које постоје у складној вези са врховним свесним бићем, напусте вољну везу са тим врховним бићем, силазе у домене космоса којима владају материјалне енергије, истанчани ум и груба материја. Заборављајући свој изворни положај и порекло, такве јединице се своде на истанчане и грубе материјалне енергије, покушавајући господарити њима и уживати у томе. Због тога Кримо сматра да се човек у свом развоју кретао у супротном смеру од еволуционог, и то кроз процес инволуције, то јест из првобитног стања чисте свести ка нижим материјалним облицима.
Он такође сматра да постоји веома много емпиријских доказа који потврђују светоназоре традиционалних култура. Размотримо ли те доказе, схватићемо да људска бића нису модификовани мајмуни, који су се на овој планети појавили као последица процеса физичке еволуције. Уместо тога, ми смо, у ствари, пали анђели, бића која су се на овој планети развила процесом деволуције духовних облика, која су претходно постојала у другој димензији стварности. Неки од колега и истомишљеника сматрају Мајкла Крима реинкарнацијом Чарласа Дарвина, који је, увидевши грешку из претходне, у следећој решио да је исправи и одговори на оно питање: Да ли смо узашли мајмуни или пали анђели?
