СА ОНЕ СТРАНЕ ДУГЕ

МАТЕМАТИЧКИ МУЗИЧАР

Милош Чанак (Pixabay)

Оснивач математичке теорије музике у Србији, наш Питагора, био је проф. др Милош Чанак. Захваљујући њему живи и траје математичка теорија музике и прича се на недавно основаном семинару „Математика и музика у Математичком институту САНУ.


Проф. др Весна Тодорчевић

Био је математичар, хармоничар и родоначелник математичке теорије музике код нас. Оставио је много дивних књига, предавања и прича.

У својој првој књизи „Математика и музика“ поставио је читаоцима два отворена питања. Прво се односи на појам бесконачности у музици: Који инструменти производе коначан, а који бесконачан број разних тонова? На виолини се може произвести бесконачно много тонова, али колико бесконачно?

Показано да се у математичком смислу виолински тонови могу поделити на регуларне и сингуларне тонове (флажолете), а ови други на природне и вештачке.

На својим предавањима истицао је ако су човек и музичка жица у нечему слични, онда рођење одговара почетку жице, а смрт је последњи разговетни тон који се одсвира на њој идући нагоре. Неко музицира свој живот дуже, а неко краће.

Памтићемо га по бескрајној златној хармонијској нити коју је ткао целог
свог живота. Ко год му је био близу добио је комадић злата.
Човек је један у свему”, говорио је. Хармонија, као и лепота има своје тајне. Одгонетао их је посвећено добри Милош Чанак. Аријаднина нит је пут од било ког проблема до његовог решења. Метафора за инспирацију, имагинацију и интуицију која провејава кроз његову другу књигу „Пут у пету димензију, којим пролазе и научници и уметници.

Пета димензија за њега била је музика. Одговоре о другим димензијама тражио је у „Тамници, једној од најзначајнијих и најчудеснијих песама нашег великог песника Владислава Петковића Диса, истичући студију коју је 1929. написао математичар и академик Милош Радојчић са 26 година, наглашавајући оно „понорно, исконско и судбинско у њој:

To је онај живот, где сам пао и ја
С невиних даљина, са очима звезда
И са сузом мојом што несвесно сија
И жали, к’о тица оборена гнезда.
To је онај живот, где сам пао и ја

И да беже звезде из мојих очију,
Да се ствара небо и свод овај сада
И простор, трајање за ред ствари свију,
И да моја глава рађа сав свет јада,
И да беже звезде из мојих очију.

Хармоничари вековима воде интердисциплинарни дијалог који комбинује уметност и науку са математичким коренима у музици. Основа хармонијског мишљења су бројеви, пропорције и аналогије, посебно аналогије између природе, човека и музике.

Још од класичне старине лепота се поистовећивала са пропорцијом. У античкој Грчкој филозофи пресократовци настојали су да поставе дефиницију света као уређене целине којом управља један једини закон. Ипак је први грчки филозоф и математичар Питагора (582-496. п.н.е.) тврдио да је принцип свих ствари број и да је све састављено по законима хармоније. Учинио је први корак уређења тонског система и успоставио природне везе између тона и броја, основних појмова у музици и математици. Тиме је постао отац математичке теорије музике.

Питагорина естетичко-математичка визија универзума била је: Све ствари постоје јер су уређене, а уређене су јер се у њима спроводе математички закони, који су уједно и услов егзистенције и лепоте.

Поред Питагоре велике доприносе математичкој теорији музике дали су Галилеј, Хајгенс, Ојлер, Хелмхолц…

Оснивач математичке теорије музике у Србији, наш Питагора, био је Милош Чанак. Захваљујући њему живи и траје математичка теорија музике и прича се на недавно основаном семинару „Математика и музика у Математичком институту САНУ.

Међу првима је одржао веома емотивно предавање на нашем семинару о својој великој љубави, музици, о годинама рада на својој другој докторској дисертацији којом је руководио академик Дејан Деспић откривши нам да су те године његовог креативног стваралаштва нешто најлепше што му се догодило у научном животу и раду.

Први наредни састанак семинара који ћемо уживо одржати у сали за семинаре Математичког института биће посвећен Милошу Чанку.

Пленио је својом благошћу и миром. Увек у првим редовима на мојим популарним предавањима, бодрећи ме широким осмехом.


Мој први посао марта 1999. године био је на месту асистента сарадника на Пољопривредном факултету, на којем је Милош Чанак био редовни професор од 1989. године на катедри за математику. Одмах ме је укључио у пројекат „Математика и музика који је водио. Уследила су предавања, учешће на симпозијумима о хармонији, заједничка свирања виолине и гитаре, емисије у научном програму РТС-а…

У време бомбардовања марта 1999. организовао је Симпозијум о хармонији на Пољопривредном факултету у Земуну, на којем сам одржала своје прво предавање из математичке теорије музике: „Тамбура-историјски развој и математичко-акустичке особине.

Иако су сирене прекидале предаваче, свима у сали било је јасна стара истина да музички инструменти одређују звучну слику народног стила, као истински сведоци, који памте и преносе поруке времена, поднебља и културе. Величина народног генија огледа се у малим, скромним попевкама, које носе у себи скривену снагу, једнаку снази клијања семена. Тако је и тада у замаху снаге и животне радости Милоша Чанка, Симпозијум о хармонији био мала оаза групе људи чије су се мисли селиле у бескрај упркос безнађу које је одјекивало споља.

Са др Милољубом Албијанићем написао је три књиге, од којих су две објављене: „Аполонијева мудрост и „ Тајна објава хармоније, а трећа књига „ Храм у којој аутори желе да докажу да је храм заправо човек налази се у штампи.

У књизи „Тајна објава хармоније пише : „Највећи мислиоци и посвећени говорили су да сваки човек носи у себи поред свог свакидашњег, још једног вишег човека, вишу моћ, вишу интелигенцију.

И на корицама стихови Гетеа које је живео Милош Чанак:

Да око није сунцу налик

Како бисмо могли светло гледати;

Да не живи у нама божја снага

Како би нас божанско могло усхитити?

Дубље се знамење скрива

За свим што пролазно ходи;

Овде пун догађај бива

Што непотпуно се роди;

Приповест неизречена

Овде се згоди;

Женственост вечна

Увис нас к себи води.


Нек лети слободна заувек његова душа лепа.

Професор др Милош Чанак, „Галаксијин аутор, упокојио се на Аранђеловдан 2020. године.

О аутору

Stanko

1 коментар

  • Диван опроштај од несвакидашње даровитог математичара који је снатрио изван обзорја.

Оставите коментар