Математичари смислили формулу за мушки, а поручују да намеравају исто и за знатно запетљанији – женски.
Након што су прочешљали деценије података о физиолошком и психолошком узбуђењу, тим математичара осмислио је модел који може мапирати најбољи начин за мушкарце да дођу до оргазма. То је, иначе, први модел те врсте. „Смислили смо први успешан математички модел сексуално чина. Наши резултати покривају физиолошке и психолошке аспекте потребне за постизање врхунца. Они појачавају и математички доказују постојеће студије о психологији секса”, објашњава математичар Kонстантин Блајус, један од аутора наведеног модела са Универзитета Сасекс у Великој Британији.
Научници, ипак, не јамче оргазам свакоме и сваки пут на темељу својег новог модела, јер не постоји универзална мера када је реч о сексу и сексуалном задовољству. Уместо тога, надају се да ће на темељу података из модела мало више искривити изгледе у корист појединца. С друге стране, дошли су до важне спознаје на темељу својег модела, а та је да прејако психолошко узбуђење мушкарца у раној фази може отежати постизање оргазма. Истраживање је објављено у часопису Chaos: Interdisciplinary Journal of Nonlinear Science.
Научници су смислили једначине анализирајући податке четири фазе мушког циклуса узбуђења: узбуђење, плато, оргазам и резолуција. Једна од главних студија коју су проучавали била је из 1966. године, утемељена на Мастерс-Јохнсоновој теорији о циклусу сексуалног одговора, а она је укључивала податке из 10.000 сексуалних радњи у лабораторији између 382 жене и 312 мушкараца.
„Kључно откриће је да превише психолошког узбуђења у раној фази процеса може спречити могућност постизања врхунца. Једноставно речено, наша открића могу се сажети у савет: Немојте превише размишљати”, истиче Блајус. Важно је, доиста, да је поменути тим математичара учинио оно што други нису, пронашавши начин да помоћу математичких модела предвиди хоће ли поједини мушкарац доћи до оргазма. Полазна тачка била је та да многи мушкарци доживе сексуалну дисфункцију у неком тренутку свог живота и да нагињу имати једноставнији циклус узбуђења.
„Наша открића бацају светло на друштвену табу тему, за коју верујемо да би могла имати корисну примену у клиничком лечењу сексуалне дисфункције. С оним што смо научили из ове студије,намеравамо математички моделирати женски сексуални одговор, који је физиолошки и математички сложенији од мушког”, истакла је математичарка и суистраживачица Јулија Kиричко, такође са Универзитета у Сасексу.
Научници су смислили једначине анализирајући податке четири фазе мушког циклуса узбуђења: узбуђење, плато, оргазам и резолуција. Једна од главних студија коју су проучавали била је из 1966. године, утемељена на Мастерс-Јохнсоновој теорији о циклусу сексуалног одговора, а она је укључивала податке из 10.000 сексуалних радњи изведених у лабораторији између 382 жене и 312 мушкараца. Затим су упоредили своје резултате с холандским истраживањима из 2006. године. У тим су студијама истраживачи ставили зчеснике који су дали пристанак у fMRI скенете и пратили њихове неуролошке промене док су имали полне односе и постизали врхунац.
Модел британских математичара је, исто тако, узео у обзир истраживања феномена, као што су спонтано узбуђење током дана, реакције мушкараца с озледама кичмене мождине и такозвани „мокри снови”. Посматрајући све те податке, дошли до су две различите математичке једначине: једне која се бави укљученим психолошким чиниоцима, а друге која се бави физиолошким. Но, те формуле заправо нису нешто што можете укључити и користити у спаваћој соби.
Оне су ту да мапирају услове који би довели до тога да циклус узбуђења заврши оргазмом или не. То би могло помоћи истраживачима да боље разумеју сексуалне проблеме. Будући да сексуална активност сваке поједине особе укључује различите подражаје, тим је морао користити оно што је познато као стохастичност. У основи, то су феномени случајности који се могу статистички анализирати. „У могућности смо да пронађемо оптималне стохастичке стазе кретања које показују како сексуални одговор напредује ка оргазму под утицајем малих стохастичких поремећаја”, пишу Константин Блајус и Јулија Киричко.
(Зимо)
