МАТЕМАТИКА БЕЗ НОБЕЛА

Сваке године додељује се Нобелова награда за изузетна достигнућа у физици, хемији, медицини (или физиологији), економији, књижевности (Шведска краљевска академија наука) и за мир у свету (Норвешки комитет за Нобелову награду). Многи се питају зашто је то тако, зашто нема Нобелове награде за математику?

Проф. др Миодраг Петковић

Нобелова награда додељује се за изузетна достигнућа у физици, хемији, медицини (или физиологији), економији, за књижевност и за мир у свету, али не и за математику. Многи се питају зашто је то тако, зашто нема Нобелове награде за математику? Неки детаљи у вези с овим могу се наћи у кратком чланку Why is there no Nobel prize in Mathematics? Л. Гардинера и Л. Хормандера (The Mathematical Inteligencer, Nо 7, 1985) која се заснива на књизи Ett testamente, Nobelstiftelsens tillkomsthistoria och dess grundare (Стокхолм 1950) о Нобеловом тестаменту, коју је написао Р. Солман, главни извршилац Нобеловог тестамента и касније директор Нобелове фондације. Аутори најпре наводе два најчешће помињана објашњења, а у оба се појављује истакнути шведски математичар Магнус Геста Митаг-Лефлер (Magnus Gösta Mittag-Leffler, 1846-1927):

1) (Француско-америчка верзија) Митаг-Лефлер је био у љубавној вези с Нобеловом женом па је Алфред Нобел (1833-1896) своју мржњу према њему пренео на целу математику.

2) (Шведска верзија) Митаг-Лефлер је био водећи шведски математичар у време када је Нобел написао свој тестамент. Нобел је знао да, ако би постојала награда за математику, тада би Митаг-Лефлер могао да употреби свој утицај у Шведској краљевској академији наука и постане први добитник.

Да би ово осујетио, Нобел није увео награду за математику.

Француско-америчка верзија сигурно није тачна. Наиме, Алфред Нобел је био заклети нежења. Осим тога, он је студирао у Санкт Петербургу, емигрирао из Шведске 1865. (када је Митаг-Лефлер још био студент) и живео углавном у Паризу. Шведска верзија је, такође, неодржива; то је више академска конструкција без кредибилитета. Мада су и Нобел и Митаг-Лефлер били чланови Шведске академиије наука, они скоро да нису имали међусобне контакте.

Да би се добио прави одговор на ово питање, треба приметити да су све области за које се додељују награде, поменуте на почетку (сем економије, која је уведена много касније), изузев можда медицине, биле уско везане за Нобелова лична интересовања. Математика једноставно није никада Нобелу пала на памет. Он је сматрао да је математика теоријска дисциплина која служи као помоћни апарат за решавање проблема из физике и да није посебна грана науке од већег интереса. Ове чињенице представљају право објашњење зашто нема Нобелове награде за математику.

Читаоци ће се, свакако, сагласити да математичари нимало не заостају за научницима у другим дисциплинама, па се одмах поставља питање да ли постоји награда за математичка достигнућа која је еквивалент Нобеловој награди. Широм света има стотинак признања, међу њима се као најпрестижније најчешће истичу Филдсова медаља и Абелова награда. Пре навођења листа добитника ове две медаље, напоменимо да износ Нобелове награде износи око 1,14 милиона долара (2020), при чему се награда дели у случају више добитника (не обавезно на подједнаке делове).

Нобелова медаља, Филдсова медаља (Wikipedia)

Филдсова медаља се додељује сваке четврте године на традиционалном Интернационалном конгресу математичара, и добија је двоје, троје или четворо математичара не старијих од 40 година. Иницијативу за ову награду покренуо је канадски математичар Џон Филдс тридесетих година двадесетог века. Филдс је основао не само фонд за награде (не нарочито високе, 11.000 евра сваком добитнику), већ је и сам дизајнирао медаљу која је начињена од злата и на којој је Архимедов лик. Године 2014. Иранка Мариам Мирзакани (1977–2017), која је радила на Универзитету Стенфорд, постала је прва жена која је добила Филдсову медаљу. Листа свих добитника дата је у табели 1.

Табела 1 Листа добитника Филдсове медаље

У част највећег норвешког математичара Нилса Абела (1802-1829), а поводом његовог двестотог рођендана, Норвешка влада и Норвешка академија наука покренули су 2002. план за награду у области математике која би била еквивалент Нобелове награде и додељивала се сваке године за изузетан допринос у математици. Kандидате предлаже независан међународни комитет састављен од реномираних математичара, а горња граница за године добитника не постоји. Награда се додељује почев од 2003. године у позамашном износу од око 700.000 евра. Листа добитника Абелове награде дата је у табели 2.

Табела 2 Листа добитника Абелове медаље

Године 2015. десила су се два догађаја која само живот може да изрежира. Џон Неш (1928-2015), једини математичар који је добио Нобелову награду (али у области економије, за тзв. Нешов еквилибријум у теорији игара), и канадско-амерички математичар Луис Ниренберг (1925-2020), добили су Абелову награду. На свечаној церемонији 19. Маја норвешки краљ Харалд уручио им је награду у Ослу, главном граду Норвешке. Само четири дана касније, Џон Неш и његова супруга Алишија погинули су у саобраћајном удесу близу града Монро Тауншип (савезна држава Њу Џерзи) у таксију којим су се возили враћајући се кући из Норвешке.

Већина читалаца се вероватно сећа филма А Beautiful Mind (Блистави ум, 2001) режисера Рона Хауарда. Филм се бави тегобним животом генијалног математичара Џона Неша (глуми га Расел Kроу) који је имао ту несрећу да у 30. години оболи од параноидне шизофреније и проведе добар део живота у психијатриским клиникама. Филм је добио Оскара за најбољи филм, а на додели се појавио и Џон Неш добивши том приликом велики аплауз.

Џон Неш, Луис Ниренберг

Овај прилог завршићемо одговором, истина делимичним, на питање који су универверзитети у свету дали највише добитника Нобелове награде. Није баш лако дати одговор јер има више критеријума, на пример да ли узимати у обзир само нобеловце који су Нобелову награду добили док су радили на универзитету X, или оне коју су дипломирали на универзитету X, или сабрати и једне и друге. Последњи критеријум се најчешће наводи у литератури тако да је и у овом прилогу урађено исто. Поменимо да су се неки научници својим истраживањима бавили на више универзитета тако да и доња листа није без недостатака; уосталом, она није званична већ само информативна.

1. Харвард – Kембриџ (Масачусетс), САД (151 добитник);

2. Колумбија – Њујорк, САД (101);

3. Кембриџ – Kембриџ, В. Британија (90);

4. Чикаго – Чикаго, САД (89);

5. Институт за технологију Масачусетс– Kембриџ, САД (83);

6. Калифорнија Беркли – Беркли, САД (69);

7. Оксфорд – Оксфорд, В. Британија (58);

8. Стенфорд – Стенфорд, САД (58);

9. Јејл – Њу Хевен, САД (52);

10. Париз – Париз, Француска (51):

11. Гетинген – Гетинген, Немачка (46);

12. Корнелл – Итака, САД (43);