Dva do četiri dana nakon transplantacije matičnih ćelija obolelima od koronavirusa, svi simptomi su nestali kod svih bolesnika. Jedan je bio u kritičnom stanju, četiri u teškom, dok su dva bila uobičajena.
Milana Tasić
Časopis „Starenje i bolest”(Aging and Disease, www.aginganddisease.org), u broju 2, od aprila ove godine, donosi studiju grupe naučnika o uticaju infuzije matičnih ćelija na ishod lečenja pacijenata obolelih od COVID-19 pneumonije. Reč je o transplantaciji mezenhimskih matičnih ćelija, koje su u ovoj okolnosti ispoljile „moćnu imunomodularnu funkciju”, budući da su samo dva dana posle transplantacije bila vidna poboljšanja funkcija pluća obolelih, dok je jedan teško oboleli pacijent bio otpušten posle 10 dana lečenja. Tako se posle 14 dana terapije pokazalo da one „mogu da izleče, ili da znatno poboljšaju biohemijske nalaze pacijenata, bez ikakvih neželjenih efekata”.
Zaključak grupe autora bio je da je „intravenska transplantacija bila sigurna i efikasna metoda za lečenje pacijenata s pneumonijom COVID-19, a posebno onih koji su bili u teškom kritičnom stanju”.Kao što je poznato, nema pouzdanog leka za ovu bolest, niti pak vakcine protiv virusa koji je izaziva, a što je naložilo urgentnu potrebu za efikasnim metodom lečenja utoliko što je bolest poprimila karakter pandemije. Naime, pokazalo se da je imunološka terapija nedovoljno moćna, s obzirom na to da korona virus može da provocira groznu citokiničku oluju u plućima, pa je stoga sprečavanje ove oluje ključno za izlečenje bolesnika inficiranih njime.
Istraživanje je sprovedeno u bolnici JuAn na Pekinškom univrzitetu, pod nazivom: „Kliničko ispitivanje mezenhimskih matičnih ćelija za lečenje pneumonitisa izazvanih novim korona virusom”, nad grupom od sedam pacijenata, starosne dobi između 18 i 95 godina, hospitalizovanih između 23. i 31. januara 2020. Jedan od pacijenata je bio u kritičnom stanju, četiri u teškom, dok su dva bila uobičajena.
U izveštaju istraživača stoji: „Pre transplantacije mezenhimskih matičnih ćelija, pacijenti su imali simptome visoke telesne temperature (38, 5 
0,5º C), slabost, nedostatak vazduha i nisko zasićenje kiseonikom. Međutim, dva do četiri dana nakon transplantacije, svi simptomi su nestali, kod svih bolesnika, zasićenost kiseonikom je u mirovanju porasla na 95 %, bez ili sa unosom kiseonika (5 litara u minutu). Sem toga, nisu bile primećene akutne infuzione, niti alergijske reakcije u roku od dva sata nakon transplantacije. Slično tome, nisu otkrivene ni odložene preosetljivosti, ili sekundarne infekcije posle lečenja”.
A u zaključku: „Imunomodulaciona funkcija mezenhimskih matičnih ćelija doprinela je glavnom ishodu efikasnosti, dok je sama transplantacija ispoljila impresivne pozitivne rezultate”. Ili pak: „Zasićenost kiseonikom, bez dodatnog kiseonika, porasla je sa 89% (31. januara) na 98% (13. februara)”. Odnosno: „13. februara svi indeksi dostigli su normalne nivoe, naime… Otpornost disanja je smanjena na normalan nivo četvrtog dana posle transplantacije. Visoka temperatura i nedostatak vazduha nestali su četvrtog dana posle transplantacije.”
