Два до четири дана након трансплантације матичних ћелија оболелима од коронавируса, сви симптоми су нестали код свих болесника. Један је био у критичном стању, четири у тешком, док су два била уобичајена.
Милана Тасић
Часопис „Старење и болест” (Aging and Disease, www.aginganddisease.org), у броју 2, од априла ове године, доноси студију групе научника о утицају инфузије матичних ћелија на исход лечења пацијената оболелих од COVID-19 пнеумоније. Реч је о трансплантацији мезенхимских матичних ћелија, које су у овој околности испољиле „моћну имуномодуларну функцију”, будући да су само два дана после трансплантације била видна побољшања функција плућа оболелих, док је један тешко оболели пацијент био отпуштен после 10 дана лечења. Тако се после 14 дана терапије показало да оне „могу да излече, или да знатно побољшају биохемијске налазе пацијената, без икаквих нежељених ефеката”.
Закључак групе аутора био је да је „интравенска трансплантација била сигурна и ефикасна метода за лечење пацијената с пнеумонијом COVID-19, а посебно оних који су били у тешком критичном стању”. Kао што је познато, нема поузданог лека за ову болест, нити пак вакцине против вируса који је изазива, а што је наложило ургентну потребу за ефикасним методом лечења утолико што је болест попримила карактер пандемије. Наиме, показало се да је имунолошка терапија недовољно моћна, с обзиром на то да корона вирус може да провоцира грозну цитокиничку олују у плућима, па је стога спречавање ове олује кључно за излечење болесника инфицираних њиме.
Истраживање је спроведено у болници ЈуАн на Пекиншком униврзитету, под називом: „Kлиничко испитивање мезенхимских матичних ћелија за лечење пнеумонитиса изазваних новим корона вирусом”, над групом од седам пацијената, старосне доби између 18 и 95 година, хоспитализованих између 23. и 31. јануара 2020. Један од пацијената је био у критичном стању, четири у тешком, док су два била уобичајена.
У извештају истраживача стоји: „Пре трансплантације мезенхимских матичних ћелија, пацијенти су имали симптоме високе телесне температуре (38, 5 
0,5º C), слабост, недостатак ваздуха и ниско засићење кисеоником. Међутим, два до четири дана након трансплантације, сви симптоми су нестали, код свих болесника, засићеност кисеоником је у мировању порасла на 95 %, без или са уносом кисеоника (5 литара у минуту). Сем тога, нису биле примећене акутне инфузионе, нити алергијске реакције у року од два сата након трансплантације. Слично томе, нису откривене ни одложене преосетљивости, или секундарне инфекције после лечења”.
А у закључку: „Имуномодулациона функција мезенхимских матичних ћелија допринела је главном исходу ефикасности, док је сама трансплантација испољила импресивне позитивне резултате”. Или пак: „Засићеност кисеоником, без додатног кисеоника, порасла је са 89% (31. јануара) на 98% (13. фебруара)”. Односно: „13. фебруара сви индекси достигли су нормалне нивое, наиме… Отпорност дисања је смањена на нормалан ниво четвртог дана после трансплантације. Висока температура и недостатак ваздуха нестали су четвртог дана после трансплантације.”
