Ако човечанство испуни оптимистичке процене које су научници навели у својој студији, до цивилизације типа I могли бисмо доћи 2371. године.
У студији коју потписују научници из САД, Пољске, Kине и Индије, наводи се да ће људи морати отићи са Земље да би преживели будуће катаклизмичке догађаје. Људи би ускоро могли постати довољно интелигентни за међупланетарни живот, закључак је студије иза које стоје научници који сарађују с NASA-ом, а објављеној на Arxiv-у. Kако наводе, у следећих 200 година људска интелигенција могла би се развити до тачке у којој би постала цивилизација типа I по Kардашевовљем моделу.
Ради се о моделу који је осмишљен 1964. године и процењује колико је цивилизација близу освајању свемирских пространстава и међупланетарном путовању. Увелико се темељи на различитим врстама енергије коју свака може користити и склдиштити. За међупланетарни живот нужно је да људи науче како искоришћавати обновљиву енергију.
Према моделу руског научника Николаја Кардашева, цивилизација типа I је „планетарна цивилизација” која је научила да користи све главне изворе енергије на својој планети. Према тој класификацији људи још нису у потпуности овладали нуклеарном и енергијом из обновљивих извора. За поређење, цивилизација типа II, названа „звездана цивилизација”, подразумева да човјечанство може прикупљати и похрањивати сву енергију коју њена звезда испушта. Цивилизација типа III, „галактичка цивилизација”, може прикупљати и управљати енергијом коју производи цела галаксија.
У студији се наводи се да ће људи напокон морати отићи са Земље да би преживели будуће катаклизмичке догађаје. Да би се то остварило, човечанство ће морати више искоришћавати обновљиве изворе енергије и интензивније користити нуклеарну енергију. Осим тога, требало би е кренути у борбу против климатских промена јер би оне могле имати катастрофалне последице на даљи развој. Човечанство би требало да тежити да оствари драматичну транзицију у коришћењу енергије између 2020. и 2050. Године да би решило барем најбитније проблеме који стоје на путу даљем развоју цивилизације.
Најбољи одговор за проблем енергије јесте боље искоришћавање нуклеарне енергије. Но, то са собом повлачи питање збрињавања нуклеарног отпада. Поготово у светлу све интензивнијих климатских промена. Наиме, ако се нуклеарни отпад збрињава у превише плитким складиштима, потенцијално може доћи до цурења у околину услед климатских промена које мијењају температуру тла. Ако човечанство испуни оптимистичке процене које су научници навели у својој студији, до цивилизације типа I могли бисмо доћи 2371. године.
(Извор Зимо)
