Kада се Месец, Земља и Сунце међусобно поравнају на одређен начин, њихово гравитационо привлачење делује на океан, па би се градови на обалама ускоро могли сусретати с поплавама које се догађају сваки други дан, пише НАСА.
Већ сада многи градови обалног подручја САД имају проблем с поплавама које настају због високе плиме, односно периодичног уздизања мора. Америчка Национална агенција за истраживање оцеана и атмосфере (NОАА) известила је о више од 600 таквих поплава у 2019. години. Но стручњаци НАСА предвиђају још веће проблеме од средине 2030-их због пораста мора, али и Месечевог циклуса. Према новом истраживању, за десетак година кренуће поплаве које ће долазити у низовима од месец дана или дуже, зависно од положаја Месеца, Земље и Сунца.
Kада се Месец, Земља и Сунце међусобно поравнају на одређен начин, њихово гравитационо привлачење делује на океан, па би се градови на обалама ускоро могли сусретати с поплавама које се догађају сваки други дан, пише НАСА. „Ниско позиционирана подручја која се налазе у близини нивоа мора све су више изложена ризику повећаних поплава, а то ће се само погоршавати. Kомбинација гравитационог привлачења Месеца, пораста мора и климатских промена довешће до горих поплава на нашим обалама, али и шитом света”, рекао је риководилац НАСА Бил Нелсон.
Многима сада пада на памет питање – на који начин може Месец утицати на пораст учесталости поплава? Зар Месец нема своју устаљену орбиту око Земље? И зар може додатно деловати на висину мора, уз познате ефекте плиме и осеке? Одговор је – да. Наиме, Месец сваких 18,6 година пролази кроз циклус малене промене у орбити назива Месечево мировање (Lunar standstill). Не ради се о неком новом или опасном процесу, први пут је забележен још 1728. године.
Мада Месец свакодневно делује на настанак плиме и осеке, утицај његове гравитационе силе није једнаке снаге сваке године. Због тога што током 18,6-годишњег циклуса пролази кроз промене орбите, односно мења свој положај у односу на Земљу, одговоран је и за додатне промене у плими и осеци. У првој половини циклуса узрокује плиму која је нижа од просека и осеку која је већа. У другој половини се плима повећава, а осека смањује. Дакле, прва половица 18,6-годишњег лунарног циклуса сузбија учинак пораста мора, док га друга повећава. Но, због глобалног пораста мора плиме постају све веће, због чега ћемо ускоро имати све више проблема с поплавама. Месец је сада у фази циклуса када се плиме појачавају, али за сада још не долази до значајних поплава, ако се гледа просек за то подручје. Но, средином 2030-их нећемо бити те среће јер ће до тада додатно порасти мора и становнике готово свих обалних предела САД и Хаваја чекају чешће, односно значајније поплаве, наводи НАСА.
(Извор Индекс)
