„Где има воде, има и живота”, гласи пословица. Не баш, кажу француски научници у новом истраживању. У каквим условима не може да се развије органски живот на Земљи?
Да би то открили научници су се запутили у један од климатски најекстреминијих кутака на планети – вреле изворе Далол у етиопској депресији Данакил. Врели извори се сматрају најтоплијим насељеним делом света, али су веома јединствени не само због велике врућине. Читав предео испуњен је малим језерима и изворима изузетно киселе и слане воде, која заједно са околним тлом производи предивне палете боја – зелене, жуте, наранџасте и браон. Иако на поглед може да делује интригантно и лепо на неки ванземаљски начин, читаво подручје је веома негостољубиво и ваздух токсичан, због вулкана који лежи испод егзотичног рељефа.
Због екстремних услова, подручје је одувек фасцинирало научнике, а једна од експедиција отишла је 2016. године да види да ли живот може да се развија ту. „То је задивљујуће али непријатељско место. Ваздух испуњен хлором спалио нам је ваздушне канале. Ако било какви микроорганизми овде постоје морају да буду екстремофилни микроби који би били веома интересантни за астробиологе”, рекао је предводник експедиције Фелипе Гомез из шпанског Центра за астробиологију.
Тим је у закључку истраживања навео да су пронашли прве доказе о постојању живота у врелим, киселим изворима и то ултрамале микроорганизме око једног нанометра. Нова студија, међутим, коју је спровео тим француских научника оспорава откруће и присуство археја (прабактерија). „Одбацујемо недавне тврдње о животу у полиекстремним Далол изворима”, истакла је микробиолошкиња Џоди Белила са француског Универзитета „Париз-Сид”.
Илустрација
„Да ли има живота и овим базенима? Ми кажемо не и то на основу комбинованих молекуларних и микроскопских техника”, наводи француски тим. У њиховом колегијално провереном истраживању, које је објављено у Nature Ecology & Evolution, тим је користио велики број аналитичких метода, као и бројне узорке узете из четири зоне у оквиру Далол геотермалних извора.
Упркос томе што су открили присуство археја, француски научници истичу да то нису аутохтони микроорганизми. „Већина откривених микоорганизама су већ добро познати и потичу од наше теренске или лабораторијске опреме, док је остатак трагова бактеријсих генетских секвенци донет издалека и потиче од бројних туристичких посета”, објашњава се у истраживању.
Како се наводи у закључку, резултати показују да активни, природни микробиолошки живот не може да се пронађе у изворима и језерима.
„Идентификовали смо две велике физило-хемијске баријере које спречавају настанак живота у текућој води на Земљи”, кажу научници. Једна од њих је то што је магнезијум веома доминантан у растворима у језерима, што узрокује разлагање ћелија, а друга токсични ниво интензивно хиперкиселе и хиперслане комбинације.
(Извор РТС)
