Инсекти се Европљанима нису допали, зато научници траже нове замене у исхрани.
Исхрана инсектима се није показала као укусна становницима Старог континета, стога научници проналазе нове начине да нађу замену која ће до 2050. године морати да буде радикално другачија због пренасељености планете. Иако број становника у Србији опада, на глобалном нивоу број људи драстично расте. Процена је да ће светска популација порасти на близу 10 милијарди до 2050. године. Чињеница је да човек низом активности у циљу обезбеђивања своје егзистенције доводи до значајног нарушавања равнотеже у животној средини, пише Kлима101.
Уништавање природних станишта многих биљних и животињских врста најчешће је последица ширења пољопривредних површина на рачун тоталне сече шума, урбанизације и изградње инфраструктуре. Према релевантним научним изворима, брзина изумирања многих врста драстично се убрзала у последњих четрдесет година. Процењује се да 36.000 врста годишње, односно око 100 врста дневно, неповратно нестаје са лица Земље. Овој тенденцији доприноси и прекомерна експлоатација биљака и животиња (брање, лов, риболов) у циљу обезбеђивања хране, пораст глобалне температуре праћен климатским променама, као и перманентно повећање загађења воде, ваздуха и земљишта.
Производи од микроалги се данас већ могу наћи на тржишту у облику праха, таблета, капсула, течности, а могу се користити за различите прехрамбене производе.
У светлу наведених проблема, неопходно је пронаћи нове начине да се обезбеди довољно нутритивно вредне, безбедне и приступачне хране за растућу светску популацију, уз максимално очување природних ресурса и смање емисије угљен-диоксида. У науци о храни велика пажња је посвећена изналажењу алтернативних извора хранљивих материја, као што су инсекти, алге, а све више и микроалге. Преокрет у агро-прехрамбеном сектору је неминован, јер ће до 2050. године човечанство бити принуђено да произведе 60% више хране него данас, а то је практично немогуће користећи традиционалне начине.
Прво ће морати да се нађе алтернатива месу, јер је сектор производње и прераде меса домаћих животиња одговоран за 57 одсто свих емисија угљен-диоксида у ланцу производње хране, док се 29 одсто емисија односи на биљне производе. Једно од могућих решења јесте да сви људи у неком моменту постану вегани или да науче да конзумирају инсекте. Наравно, ово не делује превише примамљиво већини популације. С друге стране, поједине микроалге имају способност синтезе једнако квалитетних протеина као што су протеини меса. С обзиром да Европљани не конзумирају инсекте, који се апострофирају као храна будућности, за очекивати је да се микроалге брже и боље прихвате као алтернатива протеинима меса. Микроалге, извори протеина, конзумирале би се као напитак, веганске шницле, или као неки потпуно нов производ.
Микроалге су прастари, примитивни организми. Многе су аутотрофи, што значи да као и биљке користе сунчеву светлост и угљен-диоксид за производњу хранљивих материја. Постоје и микроалге које су хетеротрофи, што значи да могу расти у мраку и као извор хране користити доступну органску материју, као што је на пример шећер. Поједине врсте микроалги имају способност раста, користећи оба начина исхране. Сматра се да ови организми могу бити значајан и одржив извор квалитетних протеина, минерала, витамина, полинезасићених масних киселина, антиоксиданата и других молекула, неопходних састојака уравнотежене исхране, али могућност њихове шире примене још није довољно истражена.
Потенцијал микроалги лежи у чињеници да се могу гајити на површинама које нису погодне за биљке. Производња микроалги захтева мање површина него производња конвенционалних усева јер микроалге могу расти веома брзо, при чему веома ефикасно везују атмосферски угљеник у облику угљен-диоксида, чиме доприносе смањењу релативиног удела угљен-диоксида у ваздуху, што ублажава ефекат стаклене баште. Сматра се да микроалге могу да искористе сунчеву енергију 10-20 одсто ефикасније од брзорастућих терестријалних биљака, при чему могу да произведу и до 50 пута више биомасе.
Неке од микроалги могу успешно да расту у отпадним водама са високим процентом органских и супстанци богатих азотом и фосфором. Пречишћавање и одлагање оваквих отпадних вода захтева велику потрошњу енергије, јер су оне велики загађивачи животне средине. Циљ је да се искористе биохемијски и генетички потенцијали код неких сојева микроалги и да се кроз њихову употребу у биотехнологији претворе у фабрике за пречишћавање вода и за производњу органске материје погодне за људску употребу.
Иначе, производи од микроалги се данас већ могу наћи на тржишту у облику праха, таблета, капсула, течности, а такође могу се користити за различите прехрамбене производе. Међутим, потрошња биомасе микроалги је ограничена на родове Spirulina и Chlorella. Spirulina у праху се може наћи у домаћим апотекама, продавницама здраве хране и у боље опремљеним маркетима и сматра се суперхраном јер је изузетно богата хранљивим компонентама. Чињеница је да је стварни потенцијал ове групе организама слабо истражен и да су се мултидисциплинарна истраживања на овом пољу последњих година интензивирала. Тако да у наредном периоду можемо да очекујемо да се још боље упознамо са капацитетом микроалги да постану значајан део људске исхране.
Сарадња са дијаспором је један од програма Фонда за науку Републике Србије, који има за циљ успостављање или унапређење сарадње са нашим научницима који живе у иностранству. Пројекат МАТОМ, који се реализује у оквиру наведеног позива, има за циљ успостављање сарадње са Универзитетом у Kвинсленду у Аустралији и стварање основе за даља заједничка истраживања. Др Милош Танурџић, пројектни партнер из дијаспоре, светски је признат стручњак у области биљне геномике и генетике, који ће и по завршетку овог пројекта наставити сарадњу са научницима Научног института за прехрамбене технологије у Новом Саду. Стварни потенцијал ове групе организама слабо је истражен али су се мултидисциплинарна истраживања на овом пољу последњих година интензивирала
Савремене методе молекуларне генетике и геномике, које се данас великом брзином развијају, омогућују разумевање процеса који се одвијају у живим ћелијама, које представљају биолошке фабрике за добијање једињења од интереса, као што су: протеини, витамини и друге хранљиве материје. Kоришћење наведених процеса, као и њихова оптимизација, представљају основу биотехнолошке примене микроалги. Иако је базиран на студијској посети, која се није могла реализовати због пандемије, пројекат МАТОМ је створио простор за дијалог и планирање, тако да се надамо да је овај само први у низу пројеката, које ћемо у будућности реализовати.
(Извор Национална географија)
