Рођена је 19. децембра 1875. године у Тителу. И дан-данас постоје бројне полемике да ли је доприносила Ајнштајновом раду или не.
Била је најстарије дете родитеља Милоша Марића и мајке Марије. Имала је млађу сестру Зорку и брата Милоша. На рођењу јој је ишчашен кук, међутим тај хендикеп манифествао се у каснијим годинама када је почела да храмље. Била је послушно дете и касније веома посвећена и талентована ученица, поготово у предметима попут математике и физике.
Основну школу завршила је у Руми, 1886. године уписује женску гимназију у Новом Саду, али како у тадашњој Аустроугарској девојкама није било дозвољено више образовање, прелази у Kраљевску малу реалну гимназију у Сремској Митровици. Школоваће се и у Шапцу, Загребу, да би 1894. образовање наставила у Цириху јер је то био један од ретких европских градова који је на факултете примао жене. Две године касније уписала је студије медицине, али се пребацила на Државну политехничку школу на студије математике и физике. Милева је била тек пета жена која је примљена у ову школу.
Тада упознаје седамнаестогодишњег Алберта Ајнштајна који јој је био колега. Након прве две године успешних студија, Милева се исписује и одлази у Хајделберг где је код нобеловца Филипа Ленарда слушала предавања из теоријске физике где проучава фотоелектрични ефекат за који ће Алберт касније добити Нобелову награду. Такође, на истим предавањима упознала се са четвородимензионалном геометријом која представља математичку базу теорије релативности која ће прославити Алберта.
Постоје и наводи да су писма која су Милева и Алберт размењивали, а поред нежних изјава садржала су математичке прорачуне, цензурисана да би се умањио Милевин значај. Ипак, постоје и они који сматрају да нема довољно доказа да је Милева помагала Алберту, тако да ово питање није у потпуности разјашњено ни данас. Током боравка у Хајделбергу све време се дописивала са Албертом и на студије у Цирих враћа се 1899. године. Веза са Албертом постаје озбиљнија, а њени резултати на студијама нешто слабији. Иако није положила завршне испите следеће године, остаје у Цириху као лабораторијски асистент.
Са Албертом планира венчање, али обоје знају да он мора имати добро запослење да би издржавао породицу. Све раде да он то постигне. Поново не успева да положи испите, а повлачи и своју докторску дисертацију код професора Хајнрика Вебера. Разлог може бити и то што он није желео да Алберта прими за свог асистента, а она није желела да се замера ни професору ни Алберту.
Милева и Алберт (Wikipedia)
Након одмора са Албертом на језеру Kомо 1901. године сазнаје да је трудна. Она се на кратко враћа у Нови Сад да посети родитеље, тамо је родила ћерку Лизерл. Према једним наводима девојчица је умрла годину дана након рођења, према другим због болести је дата на усвајање у Србији.
Са Албертом се сели у Берн где су се венчали у јануару 1903. године. Годину дана касније рођен је њихов син Ханс Алберт. У међувремену је Алберт почео да се дописује са рођаком Елзом у коју је био заљубљен као дечак. То доводи до погоршања односа са Милевом. Одлазе на одмор да би стабилизовали брак, а 1910. године Милева је родила другог сина Едуарда.
Алберт 1914. године добија позив да постане редовни професор на Универзитету у Берлину. Милева је прво одбила да прати Алберта, јер је Елза живела у Берлину. Ипак су се преселили, а Алберт је од Милеве захтевао посебан начин понашања попут тога да сме да му одговори само када јој се обрати. Пред избијање Првог светског рата Милева се са децом вратила у Цирих. Алберт је од ње 1916. године затражио развод брака. Милева се због тога разболела па је бригу о деци на кратко преузела сестра Зорка.
Две године касније Милева је пристала на развод брака, али се са Албертом договорила да део новца од Нобелове награде за коју се шушкало да ће је добити, уступи њој што је Алберт и учинио по добијању награде 1922. године. Исте године умро је Милевин отац, а сестра Зорка након два мождана удара проглашена је неспособном.
Милева је то искористила да се стамбено обезбеди, али је велики део новца отишао на лечење млађег сина Едуарда који је 1930. године оболео од шизофреније. Услед ширења нацизма, Алберт и Елза избегли су у САД. Милеви је мајка умрла 1935, сестра три године касније. Исте године њен старији син Ханс Алберт са својом породицом емигрирао је у САД, док Милева остаје у Цириху са Едуардом.
Његово стање бивало је све горе, а Милеви је позлило након једног његовог насилног напада. Она је преминула 4. августа 1948. године, а сахрањена је на гробљу Нордхајм у Цириху. У близини њене куће у Цириху постављен је споменик 2005. године. Њена биста налази се испред средње школе коју је похађала у Сремској Митровици и у универзитетском кампусу у Новом Саду.
Средња техничка школа у Тителу носи њено име, а Универзитет у Новом Саду од 1994. године додељује награду „Милева Марић” најбољим студентима математике.
(Извор Данас)
