Хронични риносинуситис (упала синуса) проузрокује стално запушен нос и главобоља, поред осталих симптома. Недавна истраживања открила су везу између тог стања и променама активности у мозгу. Тим који стоји иза студије нада се да ће веза помоћи у објашњењу неких других уобичајених ефеката упорне упале: тешко фокусирање, борба с нападима депресије, проблеми са спавањем и вртоглавицом.
Проналажење везе између основне болести и неуронске обраде која се дешава на другом месту могло би да буде од виталног значаја за разумевање хроничног стања, заједно с напорима да се пронађу бољи и ефикаснији начини за његово лечење. „Ово је прва студија која повезује хроничну упалу синуса са неуробиолошком променом”, рекла је оториноларинголог др Ариjа Јафари са Универзитета у Вашингтону. Научни рад овог тима објављен је у априлу 2021. „Знамо из претходних студија да се пацијенти који имају синуситис често затраже медицинску помоћ не зато што имају цурење из носа и притисак у синусима, већ зато што болест утиче на њихову интеракцију са светом. Не могу да буду продуктивни, а и сан им је лош. То увелико утиче на њихов квалитет живота. Сада имамо потенцијални механизам за оно што клинички посматрамо.”
Истраживачи су користили податке из пројекта Human Connectome Project да би пронашли 22 испитаника који живе са хроничним риносинуситисом и 22 без упале синуса за контролну групу. Подаци из fMRI скенирања су затим коришћени за поређење протока крви и активности неурона у мозгу. Примећене су повећане и смањене тачке активности у мозгу које би могле да стоје иза симптома који се пријављују.
„Субјективни осећај пажње опада, тешкоће са фокусирањем или поремећаји спавања које особа са упалом синуса доживљава могу да буду повезани са суптилним променама у начину на који региони мозга који контролишу ове функције међусобно комуницирају”, рекла је оториноларинголог др Kристина Симонијан са Универзитета Харвард. Тренутни третмани за риносинуситис могу да трајау неколико година, при чему тежина упале често иде у циклусима и задебљава синусна ткива, попут коже са жуљевима. Иако операција може да помогне, није гаранција да се симптоми болести неће поновити, преноси Science Alert.
Иако ово ново истраживање не показује да хронична упала синуса директно изазива промене у можданој активности, та повезаност је довољно јака да је учини вредном даљег истраживања. Будуће студије би могле да погледају како се ова мождана активност променила након лечења за оне којима је дијагностикован хронични риносинуситис. За сада, истраживачи кажу да би медицински радници требало више пажње да обрате на симптоме менталног здравља који иду заједно с болестима попут упале синуса коју смо овде проучавали – и о томе како они могу да се одиграју у осталим деловима тела.
„Наша брига не би требала бити ограничена на ублажавање најочитијих физичких симптома”, рекла је Јафари. Истраживање је објављено у JAMA Otolaryngology-Head & Neck Surgery.
(Извор Н1)
